Лука
Глава XXI.
21 Погледавши пак горе видје богате гдје мећу прилоге своје у хазну Божију;
2 А видје и једну сиромашну удовицу која меташе ондје двије лепте;
3 И рече: Заиста вам кажем: ова сиромашна удовица метну више од свију:
4 Јер ови сви метнуше у прилог Богу од сувишка својега, а она од сиротиње своје метну сву храну своју што имаше.
5 И кад неки говораху за цркву да је украдена лијепијем камењем и закладима, рече:
6 Доћи ће дани у које од свега што видите не ће остати ни камен на камену који се не ће разметнути.
7 Запиташе га пак говорећи: учитељу! а кад ће то бити? и какав је знак кад ће се то догодити?
8 А он рече: чувајте се да вас не преваре, јер ће многи доћи на име моје говорећи: ја сам. и вријеме се приближи. Не идите дакле за њима.
9 А кад чујете ратове и буне, не плашите се; јер то све треба најприје да буде; али још није тада пошљедак.
10 Тада им рече: Устаће народ на народ и царство на царство;
11 И земља ће се трести врло по свијету, и биће глади и помори и страхоте и велики знаци биће на небу.
12 А прије свега овога метнуће на вас руке своје и гониће вас и предавати у зборнице и у тамнице; водиће вас пред цареве и краљеве имена мојега ради.
13 А то ће вам се догодити за свједочанство.
14 Метните дакле у срца своја, да се прије не приправљате како ћете одговарати:
15 Јер ћу вам ја дати уста и премудрост којој се не ће моћи противити ни одговорити сви ваши противници.
16 А предаваће вас и родитељи и браћа и рођаци и пријатељи; и побиће неке од вас.
17 И сви ће омрзнути на вас имена мојега ради.
18 И длака с главе ваше не ће погинути.
19 Трпљењем својијем спасавајте душе своје.
20 А кад видите да Јерусалим опколи војска онда знајте да се приближило вријеме да опусти.
21 Тада који буду у Јудеји нека бјеже у горе, и који буду у граду нека излазе на поље; и који су на пољу нека не улазе у њега:
22 Јер су ово дани освете, да се изврши све што је написано.
23 Али тешко труднима и дојилицама у те дане! Јер ће бити велика невоља на земљи, и гњев на овом народу.
24 И пашће од оштрица мача, и одвешће се у ропство по свијем народима; и Јерусалим ће газити незнабошци док се не изврше времена незнабожаца.
25 И биће знаци у сунцу и у мјесецу и у звијездама; и људима на земљи туга од сметње и од хуке морске и валова.
26 Људи ће умирати од страха и од чекања онога што иде на земљу; јер ће се и силе небеске покренути.
27 И тада ће угледати сина човјечијега гдје иде на облацима са силом и славом великом.
28 А кад се почне ово збивати, гледајте и подигните главе своје; јер се приближује избављење ваше.
29 И каза им причу: Гледајте на смокву и на сва дрвета;
30 Кад видите да већ потјерају, сами знате да је близу љето.
31 Тако и ви кад видите ово да се збива, знајте да је близу царство Божије.
32 Заиста вам кажем да овај нараштај не ће проћи док се ово све не збуде.
33 Небо и земља проћи ће, а ријечи моје не ће проћи.
34 Али се чувајте да како ваша срца не отежају ждерањем и пијанством и бригама овога свијета, и да вам овај дан не дође изненада.
35 Јер ће доћи као замка на све који живе по свој земљи.
36 Стражите дакле једнако и молите се Богу да бисте се удостојили утећи од свега овога што ће се збити, и стати пред сином човјечијим.
37 И дању учаше у цркви, а ноћу излажаше и ноћиваше на гори која се зове Маслинска.
38 И сав народ долажаше из јутра к њему у цркву да га слушају.