Рута
3 Њена свекрва Нојемина јој рече: „Кћери моја, зар не би требало да ти потражим миран дом,+ да би ти било добро? 2 Ево, није ли Воз, с чијим си девојкама била, наш рођак?+ Ето, он вечерас веје+ јечам на гумну. 3 Опери се и намажи се уљем+ и обуци своје хаљине+ и иди на гумно. Гледај да те он не види док не заврши с јелом и пићем. 4 А кад оде да легне, пази где ће лећи. Онда му приђи, откриј му ноге и лези. Он ће ти рећи шта треба да радиш.“
5 На то она рече: „Учинићу све што ми кажеш.“ 6 И отишла је на гумно и учинила све што јој је свекрва заповедила. 7 Воз је јео и пио, и срце му је било весело.+ Онда је отишао на крај гомиле жита и тамо је легао. Она је кришом пришла, открила му ноге и легла. 8 Око поноћи човек се пренуо из сна,* па се нагнуо напред и угледао жену како лежи код његових ногу. 9 Тада ју је он упитао: „Ко си ти?“ А она је одговорила: „Ја сам Рута, твоја робиња. Рашири скут свој на робињу своју, јер си ти мој откупитељ.“+ 10 На то он рече: „Нека те Јехова благослови,+ кћери моја! Ово твоје последње дело још више говори о твојој доброти*+ него прво,+ јер ниси ишла за младићима, ни сиромашним ни богатим. 11 А сада, кћери моја, не бој се! Све што кажеш учинићу за тебе,+ јер свако у мом граду* зна да си изузетна жена.+ 12 И премда је истина да сам ја откупитељ,+ има један откупитељ с којим сте у ближем сродству од мене.+ 13 Остани ноћас овде, па ако те он сутра ујутру откупи,+ добро, нека те откупи. Али ако не буде хтео да те откупи, онда ћу те ја откупити, тако жив био Јехова!+ Лези ту до јутра.“
14 И она је лежала код његових ногу до јутра и устала је док још човек човека није могао распознати. А он јој је рекао: „Пази да се не дозна да је жена долазила на гумно.“+ 15 И још јој рече: „Додај ми тај огртач што је на теби и рашири га.“ И она га је раширила и придржала, а он је измерио шест мера* јечма и ставио на њу. Затим је отишао у град.
16 Она је дошла својој свекрви, која је упита: „Јеси ли то ти,* кћери моја?“ И тако јој је она испричала све што је онај човек учинио за њу. 17 И још је рекла: „Дао ми је ових шест мера јечма, рекавши: ’Немој ићи својој свекрви празних руку.‘“+ 18 На то је Нојемина рекла: „Чекај мирно, кћери моја, док не дознаш како ће се то завршити, јер тај човек неће имати мира док све то још данас не заврши.“+