Лука
15 Сви порезници+ и грешници+ долазили су к њему да га чују. 2 Зато су фарисеји и писмозналци гунђали: „Овај прима грешнике и једе с њима.“+ 3 Тада им је испричао ово поређење: 4 „Ако неко од вас има сто оваца и изгуби једну од њих, зар неће оставити оних деведесет и девет у пустињи и тражити изгубљену док је не нађе?+ 5 И кад је нађе, ставиће је на рамена и радоваће се.+ 6 А кад дође кући, позваће своје пријатеље и суседе и рећи ће им: ’Радујте се са мном, јер сам нашао своју изгубљену овцу.‘+ 7 Кажем вам да ће тако на небу бити већа радост због једног грешника који се каје+ него због деведесет и девет праведника којима не треба покајање.+
8 „Или ако нека жена има десет драхми па изгуби једну драхму,* зар неће упалити светиљку, почистити кућу и пажљиво тражити док је не нађе? 9 И кад је нађе, позваће своје пријатељице и суседе и рећи ће им: ’Радујте се са мном, јер сам нашла драхму коју сам изгубила.‘ 10 Кажем вам, таква је радост међу Божјим анђелима због једног грешника који се каје.“+
11 Затим је рекао: „Један човек је имао два сина.+ 12 Млађи је рекао оцу: ’Оче, дај ми део имања који ми припада.‘+ И он им је поделио иметак.+ 13 После неколико дана млађи син је покупио све, отпутовао у далеку земљу и тамо расуо свој иметак живећи раскалашно.+ 14 Кад је све потрошио, настала је велика глад широм те земље и он је почео да оскудева. 15 Чак је отишао и наговорио једног грађанина те земље да га узме за најамника, а овај га је послао на своја поља да чува свиње.+ 16 Желео је да се насити рогачима које су јеле свиње, али му их нико није давао.+
17 „Кад се уразумио, рекао је: ’Колико најамника код мог оца има хлеба у изобиљу, а ја овде умирем од глади! 18 Устаћу, отићи+ ћу своме оцу и рећи ћу му: „Оче, згрешио сам небу и теби.+ 19 Нисам више достојан да се зовем твојим сином. Прими ме као једног од својих најамника.“‘ 20 И устао је и пошао свом оцу. Док је још био далеко, отац га је угледао и сажалио се, па је потрчао, загрлио га и изљубио. 21 Тада му је син рекао: ’Оче, згрешио сам небу и теби.+ Нисам више достојан да се зовем твојим сином. Прими ме као једног од својих најамника.‘+ 22 А отац је рекао својим робовима: ’Брзо, изнесите најбољу хаљину и обуците га!+ Ставите му прстен+ на руку и обујте му сандале. 23 Доведите угојеног+ јунца и закољите га,* па да једемо и веселимо се, 24 јер ми је овај син био мртав и оживео је,+ био је изгубљен и нађен је!‘ И почели су да се веселе.
25 „А његов старији син+ био је у пољу. Кад се на повратку приближио кући, чуо је музику и игру. 26 Зато је позвао једног слугу и упитао га шта се дешава. 27 Он му је одговорио: ’Дошао је твој брат,+ па је твој отац+ заклао угојеног јунца, јер му се вратио здрав.‘ 28 Он се расрдио и није хтео да уђе. Тада је његов отац изашао и молио га да уђе.+ 29 Он је на то рекао свом оцу: ’Ево, толике године ти робујем и ниједном нисам преступио твоју заповест, а никад ми ни јаре ниси дао да се провеселим са својим пријатељима.+ 30 А кад је дошао овај твој син+ који је с блудницама+ изјео твој иметак, заклао си му угојеног јунца.‘+ 31 Отац му је тада рекао: ’Сине, ти си увек са мном и све што је моје твоје је.+ 32 Али морали смо да се веселимо и да се радујемо, јер је овај твој брат био мртав и оживео је, био је изгубљен и нађен је.‘“+