1. Самуилова

3 Дечак Самуило је служио+ Јехови пред Илијем. У то време Јеховина реч+ је ретко долазила+ и визије нису биле честе.+

2 Једног дана Илије је спавао у својој соби. Очи су му биле ослабиле+ тако да више није видео. 3 Свећњак Божји још није био угашен, а Самуило је спавао у Јеховином храму,+ у ком је био Божји ковчег. 4 Јехова је позвао Самуила, а он се овако одазвао: „Ево ме.“+ 5 Онда је Самуило отрчао до Илија и рекао му: „Ево ме, звао си ме.“ Али он рече: „Нисам те звао. Иди и лези.“ Он је отишао и легао. 6 Али Јехова га је опет позвао: „Самуило!“+ Самуило је устао и отишао до Илија па му рекао: „Ево ме, звао си ме.“ Али он рече: „Нисам те звао, сине.+ Иди и лези.“ 7 (Самуило још није познавао Јехову и Јеховина реч му се још није открила.)+ 8 Јехова га је и трећи пут позвао: „Самуило!“ А он је устао и отишао до Илија па му рекао: „Ево ме, мора да си ме звао.“

Тада је Илије схватио да Јехова зове дечака. 9 Зато Илије рече Самуилу: „Иди и лези, па ако те поново позове, ти реци: ’Кажи Јехова, јер слуша твој слуга .‘“ Тако је Самуило отишао и легао на своје место.

10 Тада је Јехова дошао, стао на то место и позвао га као и раније: „Самуило! Самуило!“ А Самуило је одговорио: „Кажи, јер слуша твој слуга.“+ 11 Тада Јехова рече Самуилу: „Ево, учинићу+ у Израелу нешто што ће запрепастити све који за то чују.*+ 12 Тог дана учинићу Илију све што сам рекао за његов дом, од почетка до краја.+ 13 Реци му да ће моја осуда бити довека на његовом дому+ због преступа за који је знао,+ јер су његови синови хулили на Бога,+ а он их није укорио.+ 14 Зато сам се заклео Илијевом дому да се преступ Илијевог дома никада неће очистити никаквом жртвом нити приносом.“+

15 Самуило је остао да лежи до јутра, а онда је отворио врата Јеховиног дома.+ Међутим, Самуило се бојао да исприча ову визију Илију.+ 16 Али Илије је позвао Самуила и рекао му: „Самуило, сине мој!“ А он одговори: „Ево ме!“ 17 Тада га упита: „Шта ти је рекао? Молим те, немој ништа да ми тајиш.+ Нека ти Бог учини тако и нека те још теже казни+ ако ми затајиш макар и једну реч од свега што ти је рекао.“ 18 Тада му је Самуило све испричао и ништа му није затајио. А он је рекао: „То је Јеховина воља. Нека чини шта хоће.“+

19 Самуило је растао, и Јехова је био с њим+ и није допуштао да иједна његова реч остане неиспуњена.*+ 20 Цео Израел, од Дана до Вирсавеје,+ схватио је да је Самуило постављен за Јеховиног пророка.+ 21 Јехова се опет почео јављати+ у Силому, јер се Јехова јављао Самуилу у Силому по Јеховиној речи.+