2. Петрова
1 Симон Петар, роб+ и апостол+ Исуса Христа, онима који су праведношћу+ нашег Бога и Спаситеља Исуса Христа+ стекли исту драгоцену веру као и ми:+
2 Нека вам се умноже+ незаслужена доброта и мир добрим познавањем*+ Бога и Исуса, нашег Господа, 3 јер нам је његова божанска снага великодушно дала све што је потребно за живот+ и оданост Богу,+ због тога што смо добро упознали онога који нас је позвао+ славом+ и честитошћу. 4 Тиме нам је великодушно дао драгоцена и највеличанственија обећања,+ да бисте преко њих имали удела у божанској+ природи,+ јер сте умакли покварености која због пожуде влада у свету.+
5 Зато се свесрдно потрудите+ да допуните своју веру честитошћу,+ честитост знањем,+ 6 знање самосавладавањем, самосавладавање+ истрајношћу, истрајност оданошћу Богу,+ 7 оданост Богу братском љубављу, братску љубав љубављу према свима.+ 8 Јер ако све то имате у себи и у томе напредујете, нећете бити ни беспослени ни бесплодни,+ пошто сте добро упознали нашег Господа Исуса Христа.
9 Јер ако неко све то нема, он је слеп, затвара очи пред светлошћу+ и заборавља+ да је очишћен+ од својих старих грехова. 10 Зато, браћо, тим више дајте све од себе да бисте потврдили свој позив+ и избор,+ јер ако то чините, никада нећете посрнути.+ 11 У ствари, тако ће вам се великодушно омогућити улазак+ у вечно+ краљевство нашег Господа и Спаситеља Исуса Христа.+
12 Зато ћу вас увек на то подсећати,+ иако то знате и утврђени сте у истини+ коју сте прихватили.+ 13 Али сматрам да је добро, све док сам у овом телу,*+ да вас подсећам да останете будни,+ 14 јер знам да ћу ускоро напустити своје тело,*+ као што ми је и наш Господ Исус Христ наговестио.+ 15 Зато ћу сада дати све од себе да се и након мог одласка+ увек тога сећате.
16 Јер нисмо вам снагу и присутност* нашег Господа Исуса Христа+ објавили поводећи се за подмукло измишљеним причама,+ него као очевици његовог величанства.+ 17 Јер он је од Бога, Оца, примио част и славу,+ кад су од величанствене славе до њега дошле ове речи: „Ово је мој син, мој вољени, који је по мојој вољи!“+ 18 Да, чули смо+ те речи које су дошле с неба док смо с њим били на светој гори.+
19 Тако је пророчанска реч+ коју имамо још поузданија,+ и добро чините што на њу пазите као на светиљку+ која светли на тамном месту, у вашем срцу, док не сване дан и не појави се звезда даница.+ 20 А најпре знајте ово: ниједно пророчанство Писма не произлази ни из чијег личног размишљања.+ 21 Јер пророчанство никада није било изречено људском вољом,+ него су људи говорили речи које су долазиле од Бога,+ како их је свети дух водио.+