19 Њихов крај је пропаст,+ бог су им жеље тела,*+ слава им је у њиховој срамоти+ и мисле на оно што је земаљско.+

12 Они су подводне стене и госте се с вама на вашим братским гозбама,*+ они су пастири који без страха сами себе пасу,+ безводни облаци које ветрови разносе,+ дрвеће које ни у касну јесен плода нема и које је потпуно увенуло,* ишчупано из корена,+