1. Самуилова
16 Јехова рече Самуилу: „Докле ћеш туговати за Саулом,+ кад сам га одбацио као краља над Израелом?+ Напуни свој рог уљем+ и крени на пут. Послаћу те код Јесеја+ из Витлејема, јер сам једног од његових синова изабрао себи за краља.“+ 2 Али Самуило рече: „Како да идем? Ако Саул то чује, убиће ме.“+ А Јехова рече: „Узми са собом јуницу из крда, па реци: ’Дошао сам да принесем жртву Јехови.‘+ 3 Затим позови Јесеја на жртву, а ја ћу ти рећи шта ћеш чинити.+ Помазаћеш+ ми оног ког ти покажем.“
4 Самуило је учинио како му је Јехова рекао. Кад је дошао у Витлејем,+ градске старешине су му уплашено+ изашле у сусрет и упитале га: „Долазиш ли у миру?“+ 5 А он је одговорио: „Да, долазим у миру. Дошао сам да принесем жртву Јехови. Посветите се,+ па дођите са мном на жртву.“ Затим је посветио Јесеја и његове синове и позвао их на жртву. 6 Када су дошли и када је угледао Елијава,+ помислио је: „Сигурно је пред Јеховом његов помазаник.“ 7 Али Јехова рече Самуилу: „Не гледај на његову спољашњост нити на његов високи стас,+ јер сам га одбацио. Бог не гледа на оно што човек гледа,+ јер човек гледа оно што се очима види,+ а Јехова гледа оно што је у срцу.“+ 8 Јесеј је затим позвао Авинадава+ и довео га пред Самуила, али он рече: „Ни овог Јехова није изабрао.“ 9 Затим је Јесеј довео Саму,+ али Самуило рече: „Ни овог Јехова није изабрао.“ 10 Тако је Јесеј извео пред Самуила седам својих синова, али је Самуило рекао Јесеју: „Јехова није изабрао ниједног од њих.“
11 На крају Самуило упита Јесеја: „Да ли су ово сви твоји синови?“ А он одговори: „Остао је још најмлађи,+ али он чува овце.“+ Тада Самуило рече Јесеју: „Пошаљи по њега, јер нећемо сести да једемо док он не дође.“ 12 Јесеј је послао по њега. Био је то риђ+ младић, лепих очију и лепог стаса. Јехова рече: „Устани и помажи га, јер је он тај!“+ 13 Тада Самуило узе рог с уљем+ и помаза га међу његовом браћом. Тог дана Јеховин дух је дошао на Давида и остао на њему.+ После је Самуило устао и отишао у Раму.+
14 Јеховин дух је одступио+ од Саула. И Јехова је допустио да почне да га мучи зловоља.*+ 15 А слуге су рекле Саулу: „Ево, Бог је допустио да те мучи зловоља.* 16 Нека наш господар заповеди својим слугама које стоје пред тобом да потраже човека који добро+ свира харфу,+ па кад Бог допусти да те обузме зловоља,* он ће свирати и теби ће бити лакше.“ 17 Саул је рекао својим слугама: „Нађите ми онда човека који добро свира и доведите ми га.“+
18 Један од његових слугу рече: „Видео сам да један од синова Јесеја из Витлејема зна добро да свира.+ То је храбар човек, јунак+ и ратник,+ а и паметно говори,+ лепо изгледа+ и Јехова је с њим.“+ 19 Тада Саул посла гласнике код Јесеја и поручи му: „Пошаљи ми свог сина Давида, који је код стада.“+ 20 Јесеј узе магарца, натовари на њега хлеб, мех+ вина и јаре, и посла то Саулу+ по свом сину Давиду. 21 Тако је Давид дошао код Саула и ступио у његову службу.+ Саул га је много заволео и одредио га да му носи оружје.+ 22 Зато је Саул поручио Јесеју: „Допусти да Давид остане код мене у служби, јер је стекао наклоност у мојим очима.“ 23 Када би Бог допустио да Саула обузме зловоља,* Давид би узео харфу и свирао. Тада би Саул осетио олакшање и било би му боље, и зловоља би га прошла.*+