1. Самуилова

17 Филистеји+ су сакупили своју војску, спремни за рат и окупили су се код Сохота+ у Јуди. Улогорили су се између Сохота и Азике+ у Ефес-Дамиму.+ 2 Саул и Израелци сакупили су се и улогорили у равници Или+ и сврстали се у бојне редове против Филистеја. 3 Филистеји су стајали на брду с једне стране, а Израелци на брду с друге стране, тако да је између њих била долина.

4 Из филистејског логора изашао је један ратник који се звао Голијат,+ из Гата.+ Био је висок шест лаката и један педаљ.*+ 5 На глави је имао кацигу од бакра и био је обучен у плочасти оклоп+ од бакра тежак пет хиљада сикала.* 6 На ногама је имао бакарне штитнике за потколенице, а на леђима кратко копље+ од бакра. 7 Дрвена дршка његовог дугачког копља била је као ткалачко вратило,+ а гвоздена оштрица тог копља била је тешка шестсто сикала.* Штитоноша који је носио велики штит ишао је испред њега. 8 Филистејин је стао наспрам Израелових бојних редова+ и почео да им довикује: „Зашто сте изашли и сврстали се у бојне редове? Зар нисам ја Филистејин, и зар нисте ви Саулове слуге?+ Изаберите између себе једног човека па нека крене на мене. 9 Ако он мене надјача у борби и убије ме, онда ћемо ми бити ваше слуге. Али ако ја надјачам њега и убијем га, онда ћете ви постати наше слуге и служићете нама.“+ 10 Филистејин је још рекао: „Ја данас изазивам+ израелску војску. Дајте ми човека да се боримо!“+

11 Када су Саул+ и сви Израелци чули шта је рекао тај Филистејин, уплашили су се и обузео их је велики страх.+

12 Давид је био син једног човека из Ефрате,+ то јест из Витлејема у Јуди. Он се звао Јесеј и имао је осам синова.+ У Саулово време тај човек је већ био стар. 13 Три најстарија Јесејева сина отишла су за Саулом у рат.+ Та три његова сина која су отишла у рат звала су се: првенац Елијав,+ други Авинадав,+ а трећи Сама.+ 14 Давид је био најмлађи,+ а она три старија сина отишла су за Саулом.

15 Давид је одлазио код Саула, а онда се враћао да би чувао овце+ свог оца у Витлејему. 16 Филистејин је излазио рано ујутру и увече, и тако је чинио четрдесет дана.

17 Једног дана Јесеј је рекао свом сину Давиду: „Узми сад ову ефу* прженог зрневља+ и ових десет хлебова и брзо их однеси својој браћи у логор. 18 Ових десет сирева* однеси њиховом поглавару над хиљадом,+ а затим види да ли су ти браћа добро+ и донеси од њих нешто по чему ћу видети да су добро.“ 19 Они су у то време били са Саулом и свим Израелцима у равници Или,+ у рату против Филистеја.+

20 Давид је устао рано ујутру, оставио овце једном чувару, спремио се и отишао како му је заповедио Јесеј.+ Кад је стигао до логора,+ војска је излазила на бојно поље,+ узвикујући ратни поклич. 21 Израелци и Филистеји почели су да се сврставају у бојне редове једни наспрам других. 22 Давид је оставио своје ствари+ код чувара пртљага+ и отрчао на бојно поље. Када је дошао, питао је своју браћу како су.+

23 Док је с њима разговарао, онај ратник, који се звао Голијат,+ Филистејин из Гата,+ изашао је из филистејских бојних редова и почео да говори исто што и раније,+ тако да је Давид то чуо. 24 Чим су Израелци угледали тог човека, сви су се у страху разбежали пред њим.+ 25 Израелци су говорили: „Да ли сте видели оног човека који излази пред нас? Он излази да се руга+ Израелу. Оном ко њега убије, краљ ће дати велико богатство и своју кћер,+ а дом његовог оца ослободиће обавеза у Израелу.“+

26 Тада је Давид упитао људе који су стајали око њега: „Шта ће добити човек који убије тог Филистејина+ и скине срамоту с Израела?+ Јер ко је тај необрезани+ Филистејин да се руга+ војсци живог Бога?“+ 27 Људи су му поновили оно што су већ били рекли: „То ће добити човек који га убије.“ 28 Али Елијав,+ Давидов најстарији брат, чуо је како он разговара с људима, па се разгневио на њега+ и рекао му: „Зашто си дошао овамо? Коме си оставио оно мало оваца у пустињи?+ Знам ја твоју дрскост и твоје зло срце.+ Дошао си овамо да гледаш битку.“+ 29 Давид тада рече: „Шта сам сад урадио? Само сам питао.“+ 30 Затим се окренуо од њега према неком другом и поставио то исто питање,+ а људи су му одговорили исто што и пре.+

31 Када се прочуло шта је Давид рекао, јавили су то Саулу, а он га је позвао код себе. 32 Давид је рекао Саулу: „Нека ниједан човек не клоне срцем.+ Твој ће слуга изаћи и бориће се с тим Филистејином.“+ 33 Али Саул рече Давиду: „Не можеш да идеш на тог Филистејина и бориш се с њим,+ јер си ти још дете,+ а он је ратник од своје младости.“ 34 Давид рече Саулу: „Твој слуга је чувао овце свог оца, па кад би дошао лав+ или медвед и однео неку овцу из стада, 35 ја бих кренуо за њим, напао га+ и избавио овцу из његових чељусти. А када би он насрнуо на мене, ухватио бих га за врат, ударио га и убио. 36 Твој слуга је убио и лава и медведа, а тако ће проћи и тај необрезани Филистејин,+ јер се руга+ војсци+ живог Бога.“+ 37 Давид још рече: „Јехова, који ме је избавио из лављих и из медвеђих канџи, избавиће ме и из руку тог Филистејина.“+ Тада Саул рече Давиду: „Иди и нека Јехова буде с тобом.“+

38 Саул је дао Давиду своју ратну опрему, ставио му на главу бакарну кацигу и на груди оклоп. 39 Тада је Давид припасао његов мач преко опреме и покушао да хода, али није могао јер никада раније није носио такву опрему. На крају је Давид рекао Саулу: „Не могу да ходам у овом, јер нисам навикао.“ Тако ју је Давид скинуо са себе.+ 40 Затим је узео свој штап и изабрао пет глатких каменова из потока и ставио их у пастирску торбу коју је носио са собом, па је с праћком+ у руци пошао према Филистејину.

41 Филистејин се приближавао Давиду, а пред њим је ишао слуга који му је носио велики штит. 42 Када је Филистејин угледао Давида, презирно+ га је погледао јер је Давид био дете,+ риђ+ и лепог стаса.+ 43 Филистејин рече Давиду: „Зар сам ја пас+ да идеш на мене са штаповима?“ И почео је да га проклиње призивајући своје богове.+ 44 Затим Филистејин рече Давиду: „Дођи к мени да твоје месо дам птицама небеским и зверима пољским.“+

45 Давид рече Филистејину: „Ти идеш на мене с мачем, с дугим и кратким копљем,+ а ја на тебе идем у име Јехове над војскама,+ Бога Израелове војске, коме си се ти ругао.+ 46 Данас ће те Јехова предати мени у руке+ и ја ћу те убити и скинућу ти главу. Мртва тела филистејске војске данас ћу дати птицама небеским и зверима земаљским.+ И сви народи на земљи знаће да Израел има Бога.+ 47 Све ово мноштво* знаће да Јехова не спасава ни мачем ни копљем,+ јер је битка Јеховина+ и он ће вас предати нама у руке.“+

48 Када је Филистејин пошао напред, прилазећи све ближе Давиду, Давид је брзо потрчао према бојном пољу у сусрет Филистејину.+ 49 Тада Давид гурну руку у торбу, извади камен, баци га из праћке и погоди+ Филистејина у чело, тако да му се камен забио у чело и он паде лицем на земљу.+ 50 Тако је Давид праћком и каменом савладао Филистејина. Оборио га је и убио без мача у руци.+ 51 Затим је Давид дотрчао до Филистејина и стао поред њега. Онда је узео његов мач,+ извукао га из корица и погубио га одсекавши му главу.+ Када су Филистеји видели да је њихов јунак погинуо, почели су да беже.+

52 Тада су се Израелови и Јудини синови уз бојне покличе подигли и потерали+ Филистеје до долине+ и до врата Акарона.+ Филистеји су падали мртви по путу од Сагарима+ до Гата и Акарона. 53 Онда су се Израелови синови вратили из жестоке потере за Филистејима и опљачкали+ њихов логор.

54 Давид је узео главу+ оног Филистејина и однео је у Јерусалим, а његово оружје ставио је у свој шатор.+

55 Када је Саул угледао Давида како иде у сусрет Филистејину, упитао је Авенира,+ заповедника војске: „Авенире, чији+ је син тај младић?“+ Авенир је одговорио: „Тако жива била душа твоја, краљу, не знам!“ 56 Тада је краљ рекао: „Распитај се чији је син тај младић.“ 57 Када се Давид вратио након што је убио Филистејина, Авенир га је повео са собом и довео пред Саула, док је Давид држао главу+ Филистејина у руци. 58 Саул га је упитао: „Младићу, чији си ти син?“ А Давид је одговорио: „Ја сам син твог слуге Јесеја+ из Витлејема.“+