39 Касније је Давид пожелео да оде код Авесалома, јер је прежалио Амнонову смрт.

33 Тада се краљ, сав потресен, попео у горњу собу+ изнад градских врата и заплакао. Док је ишао, овако је говорио: „Авесаломе, сине мој! Сине мој, сине мој,+ Авесаломе! Да сам барем ја умро уместо тебе, Авесаломе, сине мој, сине мој!“+

2 Тако се тог дана победа претворила у жалост у целом народу, јер је тог дана народ чуо да краљ жали за својим сином.