17 „Не пожели кућу свог ближњег. Не пожели жену свог ближњег,+ ни његовог роба, ни његову робињу, ни његовог бика, ни његовог магарца, нити ишта што припада твом ближњем.“+

21 „’Не пожели жену свог ближњег.+ Не жуди себично за кућом свог ближњег, ни за његовом њивом, ни за његовим робом, ни за његовом робињом, ни за његовим биком, ни за његовим магарцем, ни за било чим што припада твом ближњем.‘+

9 „’Тешко оном ко на зао начин стиче добитак за своју кућу,+ да би своје гнездо високо поставио, да би се тако избавио кад га притисне зло!+

15 Затим им је рекао: „Будите опрезни, чувајте се сваког лакомства,+ јер чак и кад неко има обиље, његов живот не произлази из онога што има.“+

7 Дакле, шта ћемо рећи? Да ли је Закон грех?+ Нипошто! Али никада не бих схватио шта је грех+ да није било Закона. И не бих схватио шта је пожуда+ да Закон није рекао: „Не пожели!“+

14 Него свакога искушава његова жеља тако што га вуче и мами.+

14 Очи су им пуне прељубе+ и не могу прекинути с грехом,+ маме непостојане душе. Срце им је извежбано у лакомству.+ То су проклета деца.+