29 Он одмах рече Гијезију:+ „Подвиј скутове хаљине своје,+ узми у руку мој штап+ и иди. Ако некога сретнеш, немој га поздрављати,+ а ако неко тебе поздрави, немој му одговарати. Мој штап положи дечаку на лице.“+

20 А Гијезије,+ слуга Јелисеја, Божјег човека,+ рече у себи: „Ево, мој господар није ништа узео од тог Сиријца Намана+ и није хтео да прими из његове руке оно што је он донео. Тако жив био Јехова,+ ја ћу потрчати за њим и узећу нешто од њега.“+

27 Зато ће Наманова губа+ прионути за тебе и за твоје потомке довека.“+ Тако је Гијезије отишао од њега губав, бео као снег.+

4 Краљ је управо разговарао с Гијезијем,+ слугом Божјег човека, и рекао му је: „Молим те, испричај ми сва велика дела која је Јелисеј учинио.“+