Исаија
6 У години смрти краља Озије,+ видео сам Јехову+ како седи на високом и узвишеном престолу,+ а скутови његове хаљине испуњавали су храм.+ 2 Изнад њега су стајали серафими.*+ Сваки је имао шест крила. Са два је покривао своје лице,+ са два је покривао своје ноге, а са два је летео. 3 И говорили су један другом: „Свет, свет, свет је Јехова над војскама!+ Сва је земља пуна његове славе.“ 4 Прагови+ на вратима затресли су се од гласа оних који су клицали, а дом се напунио димом.+
5 А ја сам рекао: „Тешко мени! Погинућу,* јер сам човек нечистих усана+ и живим међу народом нечистих усана,+ а очи су моје виделе Краља, Јехову над војскама!“+
6 Тада је један од серафима долетео до мене, држећи у руци комад ужареног угљевља+ који је клештима узео са олтара.+ 7 Затим ми је дотакао уста+ и рекао: „Ево, ово је дотакло твоје усне, па је твој преступ уклоњен и твој грех је очишћен.“+
8 И чуо сам Јеховин глас како каже: „Кога ћу послати? Ко ће за нас ићи?“+ А ја сам одговорио: „Ево мене, мене пошаљи.“+ 9 На то је он рекао: „Иди, и реци том народу: ’Чујете оно што вам увек изнова говорим, али не разумете, гледате оно што вам увек изнова показујем, али ништа не схватате.‘+ 10 Учини да срце тог народа буде непријемчиво,+ да им уши буду неосетљиве,+ затвори им очи, да очима не виде и ушима не чују, да срцем не разумеју и да се не обрате и не оздраве.“+
11 Тада сам упитао: „Докле, Јехова?“+ А он ми је одговорио: „Док се градови не претворе у рушевине и не остану без становника, док куће не остану без људи и док се земља не претвори у пустош,+ 12 док Јехова не протера људе далеко и док усред земље не буде велика пустош.+ 13 У земљи ће остати десети део људи,+ али ће ипак бити спаљена, као велико дрво и као огромно стабло од ког само пањ остане+ кад се посече.+ Тај пањ биће свето семе.“*+