10 „Коме да говорим и кога да опоменем, па да ме саслуша? Гле, ухо им је необрезано, па не могу чути.+ Ругају се Јеховиној речи,+ његова реч им није мила.+

11 Али они нису хтели да слушају,+ него су тврдоглаво окренули леђа+ и затворили уши да не чују.+

20 Јер ко чини зло,+ мрзи светлост и не долази к светлости, да се његова дела не би разоткрила.+

27 Јер је срце овог народа непријемчиво и ушима чују, али се не одазивају, затварају своје очи, да очима не виде и ушима не чују и срцем не разумеју, и да се не обрате и да их не излечим.“‘+