10 Ресфа, Ајина кћи,+ узела је кострет+ и прострла је себи на стену, и остала ту од почетка жетве па док киша с неба није пала на њих.+ Пазила је да се дању птице+ небеске не спусте на њих и да им се ноћу звери+ пољске не приближе.

5 Зар сам ја одабрао да пост буде дан у који земаљски човек мучи своју душу,+ савија главу као рогоз и простире кострет и пепео као постељу?+ Зар то зовете постом и даном који је по вољи Јехови?+