Пословице
1 Пословице+ Соломона,+ сина Давидовог,+ краља Израела,+ 2 изречене да се стекне мудрост+ и прими поука,*+ да се разумеју речи разборите,*+ 3 да се прими поука*+ која доноси разборитост,*+ праведност,+ исправно расуђивање+ и честитост,+ 4 да неискусни стекну оштроумност,+ да младић стекне знање+ и способност просуђивања.+
5 Мудар ће слушати и више ће научити,+ и разуман* ће прихватити мудро вођство,+ 6 да разуме пословице и загонетне изјаве,+ речи мудрих људи+ и њихове загонетке.+
7 Страх од Јехове почетак је знања.+ Луди презиру мудрост и поуку.*+
8 Сине мој, слушај поуку* оца свога,+ и не остављај савете* мајке своје.+ 9 Јер је то диван венац на глави твојој+ и лепа огрлица око врата твога.+
10 Сине мој, ако грешници покушавају да те заведу, не пристај!+ 11 Ако кажу: „Пођи с нама! Хајде да вребамо крв!+ Хајде да без разлога у заседи чекамо недужне!+ 12 Прогутајмо их живе+ као гроб,*+ и то целе, као што су они који у јаму одлазе!+ 13 Потражимо свакојаке драгоцености!+ Напунимо куће своје пленом!+ 14 Свој ћеш жреб бацати с нама. Нека буде једна кеса за све нас“+ — 15 ако ти тако говоре, сине мој, не иди путем њиховим!+ Држи ногу своју далеко од стазе њихове!+ 16 Јер ноге њихове трче на зло,+ и журе се да проливају крв.+ 17 Јер узалуд је разапињати мрежу пред очима свих птица.+ 18 Зато они вребају крв њихову,+ у заседи чекају душе њихове.+ 19 Такве су стазе свих који неправедан добитак стичу+ — он узима душу власницима својим.+
20 Права мудрост+ виче на улици.+ На трговима пушта глас свој.+ 21 На угловима бучних улица узвикује.+ На улазима код градских врата, говори речи своје:+
22 „Докле ћете, ви луди, волети лудост?*+ Докле ћете, ви подругљивци, уживати у ругању?+ Докле ћете, ви безумни, мрзети знање?+ 23 Прихватите мој укор.+ Тада ћу на вас излити дух свој,+ обзнанићу вам речи своје.+ 24 Ја вас зовем али ви се не одазивате,+ пружам руку, али нико не обраћа пажњу,+ 25 одбацујете све савете моје,+ и не прихватате укор мој.+ 26 Зато ћу се и ја смејати вашој пропасти,+ ругаћу се када дође оно чега се бојите,+ 27 када оно чега се бојите као олуја дође, и пропаст ваша као олујни ветар стигне,+ када невоља и тешка времена дођу на вас.+ 28 Тада ће ме звати, али ја се нећу одазвати;+ тражиће ме, али ме неће наћи,+ 29 јер су мрзели знање,+ и страх од Јехове нису изабрали.+ 30 Нису послушали савет мој,+ презрели су све укоре моје.+ 31 Зато ће јести плодове свог пута,+ и наситиће се замисли својих.+ 32 Јер луде* ће убити+ одметништво њихово,+ а безумне ће упропастити безбрижност њихова.+ 33 А ко мене слуша, спокојан+ ће бити и мирно ће живети, зла се не бојећи.“+