3 Када је дошао седми месец,+ синови Израелови већ су били у својим градовима. Народ се окупио као један+ у Јерусалиму.+

8 А сад нам ти, Јехова, Боже наш, на тренутак+ указујеш милост и оставио си нам преживеле+ и дао да будемо на сигурном* у твом светом месту, да би подарио сјај нашим очима,+ Боже наш, и дао нам мало живота у нашем ропству.+

12 Тог дана+ ћеш рећи: „Хвала ти, Јехова, јер иако си се разгневио на мене, твој гнев се одвратио+ и ти си ме утешио.+

18 Мој ће народ живети у мирним местима, у сигурним пребивалиштима, у почивалиштима где их нико неће узнемиравати.+

10 „Не бој се, Јакове, слуго мој!“, говори Јехова. „Не плаши се, Израеле!+ Јер ћу те ја избавити из далеке земље и твоје потомство из земље њиховог заробљеништва.+ Вратиће се Јаков, биће миран и спокојан и нико га неће плашити.“+

24 Међу свима који су око Израеловог дома, који га презиру, неће више бити никакве бодље+ која би га бола, нити трна који би му бол задавао. Тада ће знати да сам ја Суверени Господ Јехова.“‘