16 Али они су се стално ругали+ гласницима истинитог Бога Јехове, презирали су његове речи+ и смејали+ се његовим пророцима, све док његов гнев+ није дошао на његов народ те више није било лека.+

33 Ти си праведан+ у свему што нас је снашло, јер ти си поступао верно,+ а ми смо чинили зло.+

14 Заборавили су те сви твоји љубавници,+ не траже те. Јер сам те ударио непријатељским ударцем,+ оштром казном,+ због твојих многих преступа.+ Бројни су твоји греси.+

17 Онда ми рече: „Видиш ли то, сине човечји? Јудином дому је тако лако да чини гадости које овде чине, да пуне земљу насиљем+ и да ме увек изнова вређају. Ето, гурају ми грану* под нос.

7 Код тебе је, Јехова, праведност, а нама је данас срамота на лицу,+ нама Јудиним синовима и становницима Јерусалима и свим Израелцима, онима који су близу и онима који су далеко по свим земљама куда си их расејао зато што су ти били неверни.+

16 Молим те, Јехова, због свих твојих праведних дела,+ одврати свој гнев и своју срџбу од града свога, Јерусалима, од свете горе своје,+ јер су због наших греха и због преступа наших праочева,+ Јерусалим и твој народ постали ругло свима који су око нас.+