Тужбалице
א [Алеф]*
1 О, како осамљен седи,+ град некад пун људи!+
Постао је као удовица,+ а некад је био велик међу народима!+
Некад кнегиња међу покрајинама, на ропски рад сада иде!+
ב [Бет]
ג [Гимел]
3 Јуда је изгнан због невоље+ и тешког робовања.+
Међу народима сад мора да живи.+ Место за починак не налази.
Сви што га прогоне хватају га у тескоби.+
ד [Далет]
4 Путеви сионски тугују, јер нико на празник не долази.+
Пуста су сва врата његова,+ свештеници његови уздишу.+
Девојке су његове жалосне, а он је пун горчине.+
ה [Хе]
5 Противници његови постали су поглавари.+ Непријатељи су његови безбрижни.+
Због мноштва преступа његових, Јехова га је у тугу завио,+
А деца су му у ропство отишла пред противником.+
ו [Вав]
6 Сав је сјај свој кћер сионска изгубила.+
Кнезови су њени постали као јелени што пашу не налазе,+
И немоћно иду пред оним који их гони.+
ז [Зајин]
7 У данима невоље своје и бескућништва народа свог, Јерусалим се сетио
Свих драгоцености што их је имао од давнина.+
Кад је народ његов пао у руке непријатељу и кад му нико није помогао,+
Непријатељи су га видели. Пропасти су се његовој смејали.+
ח [Хет]
8 Тешко је згрешио Јерусалим,+ и зато је одвратан постао.+
Сада га презиру+ сви који су га поштовали, јер су видели голотињу његову.+
А и сам уздише+ и леђа окреће.
ט [Тет]
9 Нечистоћа му је на скутовима.+ Није размишљао о ономе што га чека,+
И сада је страшно пао. Никог нема да га утеши.+
Погледај, Јехова, невољу моју,+ јер се непријатељ узохолио.+
י [Јод]
10 Руком својом непријатељ посеже за свим драгоценостима његовим.+
А он гледа како у његово светилиште улазе народи,+
Којима си заповедио да у твој збор* не долазе.
כ [Каф]
11 Цео народ његов уздише, хлеб тражи.+
Драгоцености своје за храну дају, да душу окрепе.+
Погледај, Јехова, и види, ништа више не вредим!+
ל [Ламед]
12 Зар то ништа не значи свима вама који путем пролазите? Погледајте и видите!+
Има ли бола попут тешког бола што је мени нанет,+
Којим ме је Јехова у тугу завио у дан жестоког гнева свог?+
מ [Мем]
13 С висине је послао ватру у кости моје+ и сваку захвата.
Разапео је мрежу ногама мојим,+ окренуо ме је уназад.
Опустошио ме је, болујем по читав дан.+
נ [Нун]
14 Помно је пазио на преступе моје,+ у његовој се руци они преплићу.
Дошли су ми на врат,+ снага ме издаје.
Јехова ме је дао у руке онима на које се не могу подићи.+
ס [Самех]
15 Све јунаке моје Јехова је избацио из моје средине.+
Против мене је скуп сазвао, да сатре младиће моје.+
Јехова је изгазио грожђе у винској преси+ девице, кћери Јудине.+
ע [Ајин]
16 Над тим плачем.+ Око моје, око моје сузе лије.+
Јер је далеко од мене тешитељ који би ми душу окрепио.
פ [Пе]
17 Сион пружа руке своје,+ никог нема да га теши.+
Јехова је свима око Јакова заповедио да устану на њега као непријатељи.+
Јерусалим је међу њима одвратан постао.+
צ [Цади]
18 Праведан је Јехова,+ јер сам се побунио против речи уста његових.+
Слушајте, сви народи, и гледајте мој бол.
Девојке моје и младићи моји у ропство су отишли.+
ק [Коф]
19 Звао сам оне који су ме много волели,+ али су ме преварили.
Свештеници моји и старци моји помрли су у граду,+
Тражећи храну да окрепе душу своју.+
ר [Реш]
20 Погледај, Јехова, у тескоби сам! Утроба ми се ускомешала.+
ש [Шин]
21 Људи чују како уздишем.+ Никог нема да ме теши.+
Сви су непријатељи моји чули за невољу моју.+ Радују се што си ти то учинио.+
Ти ћеш учинити да дође дан који си објавио,+ да и њима буде као мени.+
ת [Тав]