13 Овако каже Јехова: „Овај народ ми се приближава устима својим и слави ме само уснама својим,+ а срце му је далеко од мене,+ и страх којим ме се боји људска је заповест којој је поучен.+

16 Овако каже Јехова: „Станите на путеве и гледајте. Питајте за старе путеве, питајте где је прави пут,+ и идите њим,+ па ћете наћи мир својим душама.“+ Али они говоре: „Нећемо да идемо.“+

17 него ћемо чинити по свакој речи која је изашла из наших уста:+ приносићемо ка̂д ’краљици небеса‘+ и изливаћемо јој жртве леванице,+ као што смо ми+ и наши праочеви,+ наши краљеви+ и наши кнезови чинили по Јудиним градовима и по јерусалимским улицама. Тада смо били сити хлеба и добро нам је било и нисмо доживљавали никакву невољу.+

21 „Неће свако ко ми говори: ’Господе, Господе‘, ући у небеско краљевство, него онај ко врши+ вољу мог Оца који је на небесима.+

49 А онај ко чује, али их не извршава,+ сличан је човеку који је саградио кућу на земљи, без темеља. Бујица је навалила на кућу и она се одмах срушила и сасвим се распала.“+