Постанак
(Прва књига Мојсијева)
1 У почетку*+ створи+ Бог*+ небеса и земљу.+
2 Земља је била празна и пуста, и над површином воденог бездана простирала се тама,+ а Божји дух* деловао+ је над површином вода.+
3 И Бог рече:*+ „Нека буде светлост.“ И настала је светлост.+ 4 Бог је видео да је светлост добра, и Бог је раздвојио светлост од таме.+ 5 Бог је светлост назвао дан,+ а таму је назвао ноћ.+ И било је вече и било је јутро — дан први.
6 Затим Бог рече: „Нека буде небески свод+ између вода и нека се раздвоје воде од вода.“+ 7 Тада је Бог начинио небески свод и раздвојио воде које треба да буду испод свода од вода које треба да буду изнад свода.+ И било је тако. 8 Бог је небески свод назвао небо.+ И било је вече и било је јутро — дан други.
9 Затим Бог рече: „Нека се воде испод небеса сакупе на једно место и нека се покаже копно.“+ И било је тако. 10 Бог је копно назвао земљом,+ а сакупљене воде назвао је морима.+ И Бог је видео да је то добро.+ 11 Затим Бог рече: „Нека из земље никне трава, биље које носи семе,+ плодно дрвеће које по својим врстама+ на земљи рађа плод у коме је његово семе.“+ И било је тако. 12 Земља је пустила из себе траву, биље које носи семе по својим врстама+ и дрвеће које рађа плод у коме је семе по његовим врстама.+ И Бог је видео да је то добро. 13 И било је вече и било је јутро — дан трећи.
14 Затим Бог рече: „Нека на небеском своду буду извори светлости да деле дан од ноћи,+ и да служе као знакови за доба, дане и године.+ 15 Нека светле на небеском своду и обасјавају земљу.“+ И било је тако. 16 Бог је начинио* два велика извора светлости, већи да управља даном и мањи да управља ноћи, а уз то и звезде.+ 17 Тако их је Бог поставио на небески свод да обасјавају земљу,+ 18 и да управљају даном и ноћи и да деле светлост од таме.+ И Бог је видео да је то добро.+ 19 И било је вече и било је јутро — дан четврти.
20 Затим Бог рече: „Нека водама проврви мноштво живих душа,+ и нека летећа створења лете над земљом по небеском своду.“+ 21 Тада је Бог створио* велике морске животиње+ и све живе душе што се мичу,+ које су проврвеле водама по својим врстама, и сва крилата створења по својим врстама.+ И Бог је видео да је то добро. 22 Тада их је Бог благословио речима: „Будите плодни и множите се и напуните воде у морима,+ и нека се створења која лете намноже на земљи.“ 23 И било је вече и било је јутро — дан пети.
24 Затим Бог рече: „Нека земља+ пусти из себе живе душе по својим врстама, стоку,+ друге животиње што се мичу*+ и дивље животиње+ земаљске по својим врстама.“ И било је тако. 25 И Бог је начинио дивље животиње земаљске по њиховим врстама, стоку по њеним врстама и све друге животиње што се мичу на земљи по њиховим врстама.+ И Бог је видео да је то добро.
26 Затим Бог рече: „Начинимо+ човека по својој слици,+ сличног нама,+ и нека влада над морским рибама, над створењима која лете по небу, над стоком, над свом земљом и над свим другим животињама што се мичу по земљи.“+ 27 Тада је Бог створио човека по својој слици, створио га је по Божјој слици+ — створио је мушкарца и жену.+ 28 Затим их је Бог благословио+ и рекао им: „Рађајте+ се и множите се, напуните земљу и себи је подложите,+ и владајте+ над морским рибама и створењима која лете по небу и над свим створењима што се мичу по земљи.“
29 Затим Бог рече: „Ево, дајем вам све биље које носи семе по свој земљи, и све дрвеће с плодовима у којима је семе.+ Нека вам то буде за храну.+ 30 А свим дивљим животињама земаљским и свим створењима која лете по небесима и свим живим душама што се мичу по земљи дао сам за храну све зелено биље.“+ И било је тако.
31 После тога, Бог је погледао све што је начинио и било је веома добро.+ И било је вече и било је јутро — дан шести.