Лука

23 Затим су сви они устали и одвели га Пилату.+ 2 Почели су да га оптужују:+ „Овога смо нашли како заводи+ наш народ и забрањује да се плаћа порез+ цару и говори за себе да је Христ,* краљ.“+ 3 Пилат га је упитао: „Јеси ли ти јудејски краљ?“ Он му је одговорио: „Ти сам то кажеш.“+ 4 Тада је Пилат рекао свештеничким главарима и народу: „Не налазим никакву кривицу на овом човеку.“+ 5 Али они су наваљивали: „Својим учењем он буни народ по целој Јудеји, почевши од Галилеје па све довде.“ 6 Кад је то чуо, Пилат је упитао да ли је тај човек Галилејац. 7 Кад је сазнао да је из подручја којим влада Ирод,+ послао га је Ироду,* који је тих дана такође био у Јерусалиму.

8 Кад је Ирод видео Исуса, веома се обрадовао, јер је већ дуже време желео да га види+ због онога што је о њему слушао,+ па се надао да ће од њега видети неко чудо. 9 Постављао му је многа питања, али Исус му ништа није одговарао.+ 10 Свештенички главари и писмозналци устајали су и жестоко га оптуживали.+ 11 Тада га је Ирод заједно са својим војницима понизио+ и исмејао+ обукавши га у сјајну хаљину, па га је послао назад Пилату. 12 Ирод и Пилат,+ који су раније били непријатељи, тог дана су постали пријатељи.

13 Пилат је тада сазвао свештеничке главаре, поглаваре и народ 14 и рекао им: „Довели сте ми овог човека оптужујући га да подстиче народ на побуну. Ево, ја сам га испитао пред вама, али нисам нашао да је овај човек крив+ за оно за шта га оптужујете. 15 А није нашао ни Ирод, јер га је послао назад к нама. Ево, није учинио ништа чиме би заслужио смрт.+ 16 Зато ћу га казнити+ и пустити.“ 17 * —— 18 Али сав народ је повикао: „Смакни овога,+ а пусти нам Вараву!“+ 19 Тај је, наиме, био бачен у затвор због неке побуне која је избила у граду и због убиства. 20 Пилат им се поново обратио, јер је желео да пусти Исуса.+ 21 Али они су викали: „На стуб!* На стуб с њим!“+ 22 Обратио им се и трећи пут: „Па какво је зло он учинио? Нисам нашао на њему ништа чиме би заслужио смрт. Зато ћу га казнити и пустити.“+ 23 Али они су наваљивали на сав глас захтевајући да се прибије на стуб. Својом виком су га надгласали.+ 24 Тада је Пилат пресудио да се удовољи њиховом захтеву,+ 25 па је пустио+ човека који је био бачен у затвор због побуне и убиства, онога кога су тражили, а Исуса је предао њима на вољу.+

26 Док су га одводили, ухватили су неког Симона из Кирене који се враћао с поља, и ставили на њега стуб на који ће Исус бити прибијен, да га носи за њим.+ 27 За Исусом је ишло велико мноштво мушкараца и жена који су се од туге ударали у груди и оплакивали га. 28 Исус се окренуо према женама и рекао: „Кћери јерусалимске, не плачите нада мном, него плачите над собом и над својом децом!+ 29 Јер долазе дани кад ће се рећи: ’Срећне су нероткиње, утробе које нису рађале и груди које нису дојиле!‘+ 30 Тада ће говорити горама: ’Падните на нас!‘ и бреговима: ’Покријте нас!‘+ 31 Јер ако ово раде док је дрво зелено, шта ли ће тек бити кад буде суво?“+

32 Водили су још двојицу, злочинце, да их с њим погубе.+ 33 Кад су стигли на место које се зове Лобања,+ тамо су ставили на стуб њега и злочинце, једног њему здесна, а другог слева.+ 34 [А Исус је рекао: „Оче, опрости+ им, јер не знају шта чине.“]* Онда су бацали жреб да би разделили његове хаљине.+ 35 Народ је стајао и гледао.+ Поглавари су се ругали: „Друге је спасао, па нека спасе+ и себе ако је заиста Христ* Божји, Изабраник.“+ 36 Ругали су му се и војници,+ прилазили му и нудили ускисло вино+ 37 и говорили: „Ако си јудејски краљ, спаси сам себе.“ 38 Изнад њега је био натпис: „Ово је јудејски краљ.“+

39 Један од обешених злочинаца почео је да га вређа:+ „Зар ниси ти Христ? Спаси себе и нас.“ 40 Тада га је други прекорио: „Зар се не бојиш Бога, а кажњен си истом казном?+ 41 Ми смо праведно осуђени, и примамо оно што смо својим делима заслужили, али он није учинио никакво зло.“+ 42 Затим рече: „Исусе, сети ме се кад дођеш у своје краљевство.“+ 43 А Исус му рече: „Заиста, кажем ти данас,* бићеш са мном+ у рају.“+

44 Било је око шестог* сата кад се тама спустила на целу земљу и потрајала је све до деветог* сата,+ 45 јер је нестало сунца. Тада се завеса+ светилишта расцепила по средини.+ 46 Исус је повикао из свег гласа: „Оче, у твоје руке поверавам свој дух!“*+ Кад је то рекао, издахнуо је.+ 47 Кад је стотник* видео шта се догодило, почео је да слави Бога, говорећи: „Овај човек је заиста био праведан.“+ 48 И кад је сав народ који се окупио да то гледа видео шта се догодило, почео је да се разилази оданде ударајући се у груди од туге. 49 Сви његови познаници стајали су подаље.+ И жене, које су ишле за њим из Галилеје, стајале су и гледале све то.+

50 И дошао је човек који се звао Јосиф, члан Већа, добар и праведан човек,+ 51 који није био дао свој глас за оно што су намеравали да учине.+ Он је био из Ариматеје, јудејског града, и чекао је Божје краљевство.+ 52 Отишао је код Пилата и затражио Исусово тело.+ 53 Скинуо га је,+ умотао у фино платно и положио у гроб+ исклесан у стени, у који још нико није био положен.+ 54 А био је дан припреме*+ и ближило се вече, почетак сабата.+ 55 Жене које су дошле с њим из Галилеје пратиле су то и виделе гроб+ и како је положено његово тело.+ 56 Затим су се вратиле да припреме мирисна уља и друге мирисе.+ А на сабат+ су мировале, као што је заповеђено.