Матеј

21 Кад су се приближили Јерусалиму и стигли у Витфагу на Маслинској гори, Исус је послао двојицу ученика+ 2 и рекао им: „Пођите у село које видите пред собом. Одмах ћете наћи привезану магарицу и уз њу магаре. Одвежите их и доведите к мени.+ 3 И ако вам неко нешто каже, реците: ’Господу требају.‘ И одмах ће их пустити.“

4 Ово се догодило да би се испунило оно што је било речено преко пророка: 5 „Реците кћери сионској: ’Ево, долази ти твој Краљ,+ благ+ је и седи на магарцу, на магарету, младунчету магарице.‘“+

6 Тако су ученици отишли и учинили онако како им је Исус заповедио. 7 И довели су магарицу и њено магаре, ставили на њих своје хаљине и он је сео на њих.+ 8 Многи из народа простирали су своје хаљине+ по путу, а други су секли гране с дрвећа и простирали их по путу.+ 9 Народ који је ишао пред њим и који је ишао за њим, узвикивао је: „Спаси, молимо те,+ Сина Давидовог!+ Благословљен онај који долази у Јеховино име!+ Спаси га, молимо тебе који си на висинама!“+

10 Кад је ушао у Јерусалим,+ цео град се ускомешао и говорио: „Ко је ово?“ 11 Народ је одговарао: „То је пророк+ Исус, из Назарета у Галилеји!“

12 Исус је ушао у храм и истерао све који су продавали и куповали у храму и испревртао столове мењачима новца и клупе онима који су продавали голубове.+ 13 И рекао им је: „Писано је: ’Мој дом зваће се дом молитве‘,+ а ви од њега правите разбојничку пећину.“+ 14 И пришли су му у храму слепи и хроми, и он их је излечио.

15 Кад су свештенички главари и писмозналци видели чуда која је учинио+ и дечаке који су узвикивали у храму: „Спаси, молимо те,+ Сина Давидовог!“,+ разљутили су се 16 и рекли су му: „Чујеш ли шта ови говоре?“ Исус им је одговорио: „Чујем. Зар никада нисте читали:+ ’Из уста мале деце и одојчади прибавио си себи хвалу‘?“+ 17 Затим их је оставио, отишао из града у Витанију и тамо провео ноћ.+

18 Док се рано ујутру враћао у град, огладнео је.+ 19 Угледао је смокву поред пута и пришао јој, али није нашао на њој ништа+ сем лишћа, па јој је рекао: „Нека више никада не буде плода на теби.“+ И смоква се одмах осушила. 20 Кад су ученици то видели, зачудили су се и рекли: „Како то да се смоква одмах осушила?“+ 21 Исус им је одговорио: „Заиста, кажем вам, ако будете имали веру и ако не будете сумњали,+ чинићете не само ово што сам ја учинио смокви него и ако кажете овој гори: ’Дигни се и баци се у море‘, биће тако.+ 22 И све што с вером затражите у молитви, добићете.“+

23 Затим је ушао у храм. Док је поучавао, пришли су му свештенички главари и старешине народа и упитали га:+ „Којом влашћу то чиниш? Ко ти је дао ту власт?“+ 24 А Исус им је одговорио: „И ја ћу вас нешто питати. Ако ми на то одговорите и ја ћу вама рећи којом влашћу ово чиним.+ 25 Одакле је било крштење којим је Јован крстио? С неба или од људи?“+ А они су почели да расправљају међу собом: „Ако кажемо: ’С неба‘, рећи ће нам: ’Зашто му онда нисте веровали?‘+ 26 А ако кажемо: ’Од људи‘, треба да се бојимо народа,+ јер сви Јована сматрају пророком.“+ 27 Зато су одговорили Исусу: „Не знамо.“ Он им је на то рекао: „Ни ја вама нећу рећи којом влашћу ово чиним.+

28 „Шта мислите о овоме? Један човек је имао два сина.+ Пришао је првом и рекао: ’Сине, иди данас да радиш у винограду.‘ 29 Он му је одговорио: ’Хоћу, господару‘,+ али није отишао. 30 Затим је пришао другом и рекао му исто тако. А овај му је одговорио: ’Нећу.‘ Али после му је било жао+ па је отишао. 31 Који је од те двојице извршио очеву вољу?“+ Одговорили су: „Онај други.“ Тада им је Исус рекао: „Заиста, кажем вам, порезници и блуднице иду испред вас у Божје краљевство. 32 Јер Јован је дошао к вама и показао вам пут праведности,+ а ви му нисте веровали.+ Али порезници и блуднице су му веровали,+ а ви, иако сте то видели, нисте се после покајали и нисте му поверовали.

33 „Чујте још једно поређење: Био је један човек, домаћин,+ који је засадио виноград и поставио ограду око њега, ископао у њему место за винску пресу и подигао стражарску кулу.+ Дао га је у закуп виноградарима и отпутовао у туђину.+ 34 Кад је дошло време бербе, послао је своје робове к виноградарима да узму његове плодове. 35 Али виноградари су ухватили његове робове и једног истукли, другог убили, а трећег каменовали.+ 36 Опет је послао друге робове, више њих него први пут, али и њима су учинили исто.+ 37 На крају је к њима послао свог сина, рекавши: ’Поштоваће мог сина.‘ 38 А кад су видели сина, виноградари су рекли међу собом: ’Ово је наследник.+ Хајде да га убијемо и да узмемо његово наследство!‘+ 39 Тада су га ухватили, избацили из винограда и убили.+ 40 Дакле, када дође власник винограда, шта ће урадити тим виноградарима?“ 41 Одговорили су му: „Злочинце ће немилосрдно погубити,+ а виноград ће дати у закуп другим виноградарима који ће му давати плодове у своје време.“+

42 Исус им је рекао: „Зар никад нисте читали у Писмима: ’Камен који су градитељи одбацили+ постао је главни угаони камен.+ То је Јеховино дело, и дивно је у нашим очима‘? 43 Зато вам кажем: Божје краљевство узеће се од вас и даће се народу који доноси његове плодове.+ 44 И ко падне на тај камен, размрскаће се, а на кога он падне, сатрће га.“+

45 Кад су свештенички главари и фарисеји чули његова поређења, разумели су да говори о њима.+ 46 И тражили су прилику да га ухвате, али су се бојали народа који га је сматрао пророком.+