2. Самуилова

18 Давид је пребројао народ који је био с њим и поставио над њима поглаваре над хиљадама и поглаваре над стотинама.+ 2 Затим је Давид једну трећину+ ставио под Јоавово+ заповедништво, једну трећину под заповедништво Ависаја,+ Серујиног сина, Јоавовог брата,+ а једну трећину под заповедништво Итаја+ из Гата. Онда је краљ рекао својим људима: „И ја ћу поћи с вама!“ 3 А они су рекли: „Ти не смеш ићи!+ Јер ако ми и побегнемо, они неће марити за то.+ Чак и ако половина нас изгине, они неће марити за то. Али ти вредиш као нас десет хиљада.+ Било би боље да нам помажеш+ из града.“ 4 А краљ им рече: „Учинићу све што мислите да је добро.“+ Тако је краљ стајао код градских врата,+ а сва војска излазила је по својим стотинама и по својим хиљадама.+ 5 Краљ је заповедио Јоаву, Ависају и Итају: „Чувајте+ ми сина Авесалома.“ Цео народ је чуо шта је краљ заповедио свим заповедницима за Авесалома.

6 Тако је војска изашла у поље у сусрет Израелу и бој се заметнуо у Јефремовој шуми.+ 7 На крају је израелска војска+ доживела пораз+ од Давидових слугу и тог дана је погинуло много људи — двадесет хиљада. 8 Бој се проширио по целом том подручју. Тог дана шума је прогутала више људи него мач.

9 На крају је и сам Авесалом наишао на Давидове слуге. Авесалом је јахао на мазги, и кад је мазга дошла под једно велико разгранато дрво, он је главом запео за гране и остао да виси између неба и земље,+ док је мазга коју је јахао отишла даље. 10 То је видео један човек, па је јавио Јоаву:+ „Видео сам Авесалома како виси о једном великом дрвету.“ 11 Тада Јоав рече човеку који му је то јавио: „Зашто га ниси убио чим си га видео? Тада бих био дужан да ти дам десет сребрника и један појас.“+ 12 Али човек рече Јоаву: „Кад би ми избројао и хиљаду сребрника и дао ми их у руке, не бих подигао руку на краљевог сина. Јер смо својим ушима чули да је краљ теби, Ависају и Итају заповедио: ’Сви ми пазите сина Авесалома.‘+ 13 Да сам поступио као издајник и погубио његову душу, то се не би могло сакрити од краља,+ а ти би се држао по страни.“ 14 А Јоав рече: „Нећу ја овде дангубити с тобом!“ Затим је узео три стреле и одапео+ их Авесалому у срце, док је он још био жив међу гранама+ великог дрвета. 15 Тада је пришло десет Јоавових слугу који су му носили оружје, и они су навалили на Авесалома и убили га.+ 16 Тада је Јоав затрубио у рог+ и људи су престали да гоне Израел, јер је Јоав зауставио људе. 17 Затим су узели Авесалома, бацили га у велику јаму усред шуме и набацали на њега велику гомилу камења.+ Сви Израелци су се разбежали у своје куће.

18 Док је био жив, Авесалом је себи подигао један стуб+ у Краљевој долини,+ јер је рекао: „Немам сина који би сачувао спомен на моје име.“+ Тако је тај стуб назвао својим именом+ и све до данашњег дана он се зове Авесаломов споменик.

19 Ахимас,+ Садоков син, рекао је Јоаву: „Молим те, допусти ми да отрчим и јавим ово краљу, јер му је Јехова уделио правду и избавио га из руку његових непријатеља.“+ 20 Али Јоав му рече: „Немој данас да носиш никакву вест. Однећеш је неки други дан. Данас немој носити никакву вест, јер је погинуо краљев син.“+ 21 Тада Јоав рече једном Хушанину:+ „Иди и јави краљу шта си видео.“ Хушанин се поклони Јоаву и отрча. 22 Ахимас, Садоков син, још једном замоли Јоава: „Молим те, пусти ме да и ја отрчим за Хушанином, па нека буде шта буде.“ Али Јоав му одговори: „Зашто би ти, сине, трчао кад немаш шта да јавиш?“ 23 Али он рече: „Допусти ми да идем, па нека буде шта буде.“ Тада му он рече: „Иди, трчи!“ Ахимас је отрчао путем кроз Јорданску долину*+ и претекао оног Хушанина.

24 Давид је управо седео међу двојим градским вратима.+ Стражар+ се попео на зид, на кров изнад врата. Када је подигао очи и погледао, видео је једног човека како трчи. 25 Стражар је повикао и јавио то краљу, а краљ је рекао: „Ако је сам, значи да доноси неку вест.“ Човек се све више приближавао. 26 Тада је стражар угледао још једног човека како трчи. Стражар је повикао вратару: „Гле, трчи још један човек!“ А краљ рече: „И то је гласник.“ 27 Стражар рече: „Први трчи+ као Ахимас,+ Садоков син.“ А краљ рече: „Он је добар човек+ и сигурно носи добру вест.“+ 28 Кад се приближио, Ахимас повика краљу: „Све је у реду!“ Тада се лицем до земље поклони пред краљем. Затим настави: „Нека је благословљен+ Јехова, твој Бог, који је мом господару, краљу, предао+ људе који су подигли своју руку на њега!“

29 Али краљ упита: „Је ли добро мој син Авесалом?“ А Ахимас одговори: „Видео сам велико комешање када је Јоав послао краљевог слугу и мене, твог слугу, али не знам шта је било.“+ 30 Краљ му тада рече: „Одступи и стани овде.“ Он је одступио и стао на то место.

31 Тада је стигао и онај Хушанин+ па је рекао: „Нека мој господар, краљ, прими вест јер ти је данас Јехова уделио правду и избавио те из руку свих оних који су устали на тебе.“+ 32 Краљ је упитао Хушанина: „Је ли добро мој син Авесалом?“ А Хушанин је одговорио: „Нека сви непријатељи мог господара, краља, и сви који устану на тебе у злој намери прођу као тај младић!“+

33 Тада се краљ, сав потресен, попео у горњу собу+ изнад градских врата и заплакао. Док је ишао, овако је говорио: „Авесаломе, сине мој! Сине мој, сине мој,+ Авесаломе! Да сам барем ја умро уместо тебе, Авесаломе, сине мој, сине мој!“+