Постанак
28 Зато је Исак позвао Јакова, благословио га и заповедио му: „Немој узети жену од хананских кћери.+ 2 Устани, иди у Падан-Арам у кућу Ватуила, оца своје мајке, и тамо узми себи жену од кћери Лавана, брата своје мајке.+ 3 Бог Свемоћни благословиће те и учиниће те плодним и умножиће те, тако да ће од тебе постати велик народ.+ 4 И даће ти Аврахамов благослов,+ теби и твом потомству,+ да заузмеш земљу у којој си странац+ и коју је Бог дао Аврахаму.“+
5 Тако је Исак отпустио Јакова, и он је кренуо у Падан-Арам код Лавана, сина Ватуила Сиријца,+ брата Ребеке,+ мајке Јакова и Исава.+
6 Кад је Исав видео да је Исак благословио Јакова и послао га у Падан-Арам да тамо узме себи жену, и кад га је благословио и заповедио му: „Немој узети жену од хананских кћери“,+ 7 и кад је видео да је Јаков послушао свог оца и своју мајку и кренуо у Падан-Арам,+ 8 тада је Исав схватио да хананске кћери нису по вољи његовом оцу Исаку.+ 9 Зато је Исав отишао код Исмаила* и узео за жену Маелету, кћер Аврахамовог сина Исмаила, Навајотову сестру, поред жена које је већ имао.+
10 Јаков је отишао из Вирсавеје и упутио се у Харан.+ 11 На путу је наишао на једно место и решио да ту преноћи јер је сунце већ било зашло. Тако је узео један камен с оног места, ставио га под главу и ту легао.+ 12 Тада је уснио сан:+ На земљи су стајале лестве чији је врх допирао до небеса, а Божји анђели су се пењали и силазили по њима.+ 13 И гле, изнад њих је стајао Јехова који је рекао:+
„Ја сам Јехова, Бог твог оца Аврахама и Бог Исаков.+ Земљу на којој лежиш даћу теби и твом потомству.+ 14 Твог потомства биће као праха на земљи,+ и ти ћеш се раширити на запад и на исток, на север и на југ,+ и преко тебе и преко твог потомства благословиће се сви народи на земљи.+ 15 Ја сам с тобом и чуваћу те целим путем којим идеш и вратићу те у ову земљу,+ јер те нећу оставити док не учиним шта сам ти рекао.“+
16 Тада се Јаков пробуди из сна и рече: „Јехова је заиста на овом месту, а ја то нисам знао.“ 17 Он се уплаши и рече:+ „Како је застрашујуће ово место!+ Ово је сигурно Божји дом,+ а ово су небеска врата.“ 18 Тако је Јаков устао рано ујутру, узео камен који му је био под главом, поставио га као стуб и прелио га уљем.+ 19 То место је назвао Ветиљ,*+ а раније се тај град звао Луз.+
20 Јаков се заветовао:+ „Ако Бог буде са мном и сачува ме на путу којим идем и ако ми да хлеба да једем и одећу да се обучем,+ 21 и ако се у миру вратим кући свог оца, тада ће Јехова показати да је мој Бог.+ 22 А овај камен који сам подигао као стуб биће Божји дом,+ и од свега што ми будеш дао даћу ти десетак.“+