Дела апостолска
11 Апостоли и браћа који су били у Јудеји чули су да су и незнабошци+ примили Божју реч. 2 Зато су поборници обрезања+ почели приговарати Петру кад је дошао у Јерусалим, 3 говорећи да је отишао у кућу необрезаних људи и да је јео с њима. 4 Тада им је Петар испричао све редом како је било:
5 „Био сам у граду Јопи и молио сам се, па сам пао у занос и имао визију. Видео сам нешто попут великог платна које је било ухваћено за четири краја како силази с неба и спушта се до мене. 6 Загледао сам се у њега и запазио четвороношце земаљске и дивље животиње и гмижућа створења и птице небеске.+ 7 Чуо сам и глас који ми је рекао: ’Устани, Петре! Кољи и једи!‘+ 8 Али ја сам рекао: ’Нипошто, Господе, јер ништа погано или нечисто никада није ушло у моја уста.‘+ 9 А глас с неба одговорио ми је други пут: ’Не називај поганим оно што је Бог очистио.‘+ 10 А то се поновило и трећи пут, а онда је опет све било узето на небо.+ 11 И гле, у том тренутку пред кућу у којој смо били стала су три човека послата к мени из Цезареје.+ 12 Тада ми је дух+ рекао да без оклевања пођем с њима. Са мном су пошла и ова шесторица браће, па смо ушли у кућу тог човека.+
13 „Он нам је испричао да је у својој кући видео анђела који је стао пред њега и рекао му: ’Пошаљи људе у Јопу и позови Симона званог Петар.+ 14 Он ће ти говорити речи по којима се можеш спасти+ и ти и сви твоји укућани.‘ 15 А кад сам почео да говорим, на њих је сишао свети дух баш као и на нас у почетку.+ 16 Тада сам се сетио Господових речи: ’Јован је крстио водом,+ а ви ћете бити крштени светим духом.‘+ 17 Дакле, ако је Бог исти дар дао њима као што га је дао и нама који верујемо у Господа Исуса Христа,+ ко сам ја да бих могао спречити Бога?“+
18 Кад су то чули, умирили су се+ и почели да славе Бога,+ говорећи: „Дакле, Бог је и незнабошцима уделио покајање које води у живот.“+
19 А они што су се расули+ због невоље која је настала због Стефана, стигли су све до Феникије,+ Кипра+ и Антиохије, али нису проповедали реч никоме осим Јудејцима.+ 20 Али међу њима су били и неки с Кипра и из Кирене који су дошли у Антиохију и почели разговарати с људима+ који су говорили грчки, објављујући добру вест о Господу Исусу.+ 21 А Јеховина рука је била с њима,+ и многи су постали верници и обратили се Господу.+
22 Глас о њима дошао је до ушију скупштине у Јерусалиму, па су послали Варнаву+ у Антиохију. 23 Кад је он стигао и видео Божју незаслужену доброту,+ обрадовао се+ и све их храбрио да одлучним срцем остану верни Господу.+ 24 Он је био добар човек, пун светог духа и вере. А велико мноштво људи придружило се Господу.+ 25 Зато је отишао у Тарс+ да потражи Савла.+ 26 Кад га је пронашао, одвео га је у Антиохију. И тако су се целу годину састајали с њима у скупштини и поучавали велико мноштво људи, па су божанским провиђењем баш у Антиохији ученици први пут названи хришћанима.+
27 Тих дана су пророци+ из Јерусалима дошли у Антиохију. 28 Један од њих, који се звао Агав,+ устао је и по духу предсказао да ће по целом свету*+ завладати велика глад. То се и догодило у време Клаудијеве владавине. 29 Зато су ученици, свако према својим могућностима,+ одлучили да пошаљу помоћ+ браћи која живе у Јудеји и тако им послуже. 30 То су и учинили, пославши је старешинама по Варнави и Савлу.+