Лука

7 Кад је све то рекао народу који га је слушао, ушао је у Капернаум.+ 2 Један стотник* је имао болесног роба, који само што није умро, а био му је драг.+ 3 Кад је чуо за Исуса, послао је к њему јудејске старешине да га замоле да дође и да му излечи роба. 4 Они су дошли код Исуса и усрдно га замолили: „Заслужује да му то учиниш, 5 јер воли наш народ+ и саградио нам је синагогу.“ 6 Тада је Исус пошао с њима. Кад је био недалеко од куће, стотник је већ послао пријатеље да му кажу: „Господине, не труди се, јер нисам достојан да уђеш под мој кров.+ 7 Зато себе нисам сматрао достојним да дођем к теби. Него реци реч да оздрави мој слуга. 8 Јер и ја имам своје претпостављене, а имам и војнике који су ми подређени, па једном кажем: ’Иди!‘ и он оде, а другом: ’Дођи!‘ и он дође, и свом робу: ’Уради то!‘ и он уради.“+ 9 Кад је Исус то чуо, задивио му се, па се окренуо народу који је ишао за њим и рекао: „Кажем вам, ни у Израелу нисам нашао тако велику веру.“+ 10 Кад су се они који су били послати вратили кући, нашли су роба здравог.+

11 Недуго затим, упутио се у град који се зове Наин, а с њим су ишли његови ученици и мноштво људи. 12 Кад се приближио градским вратима, износили су мртваца,+ јединца+ у мајке, која је била удовица. С њом је било и много људи из града. 13 Кад ју је Господ угледао, сажалио+ се на њу и рекао јој: „Не плачи.“+ 14 Затим је пришао и дотакао носила. Они који су их носили стали су, а он је рекао: „Младићу, теби говорим, устани!“+ 15 И мртвац је сео и проговорио, и Исус га је дао његовој мајци.+ 16 Све је обузео страх+ и славили су Бога, говорећи: „Велики је пророк+ подигнут међу нама“ и „Бог се смиловао свом народу.“+ 17 Вест о томе што је учинио проширила се по свој Јудеји и околини.

18 Јованови ученици су известили Јована о свему овоме.+ 19 Зато је Јован позвао двојицу својих ученика и послао их Господу да га питају: „Јеси ли ти онај који треба да дође или да чекамо другога?“+ 20 Кад су ти људи дошли к њему, рекли су: „Јован Крститељ нас је послао к теби да те питамо: ’Јеси ли ти онај који треба да дође или да чекамо другога?‘“ 21 А он је тог часа многе излечио од немоћи,+ тешких болести и злих духова и многим слепим људима подарио вид. 22 Зато је одговорио тој двојици: „Идите,+ јавите Јовану шта сте видели и чули: Слепи+ виде, хроми ходају, губави се чисте, глуви чују, мртви устају, сиромашнима се објављује+ добра вест.+ 23 Срећан је онај ко се због мене не поколеба у вери.“*+

24 Кад су Јованови гласници отишли, почео је народу да говори о Јовану: „Шта сте изашли да гледате у пустињи? Трску коју љуља ветар?+ 25 Шта сте онда изашли да видите? Човека обученог у раскошне хаљине?+ Па, они који носе дивну одећу и живе у раскоши налазе се у краљевским дворима.+ 26 Шта сте онда изашли да видите? Пророка?+ Да, кажем вам, и много више од пророка.+ 27 То је онај за кога је писано: ’Ево, ја шаљем свог гласника пред твојим лицем,+ који ће припремити пут твој пред тобом.‘+ 28 Кажем вам, међу рођенима од жене нико није већи+ од Јована, али ко је мањи у Божјем краљевству, већи је од њега.“+ 29 А сви људи и порезници, кад су то чули, признали су да је Бог праведан.+ То су били они који су се крстили Јовановим крштењем.+ 30 А фарисеји и познаваоци Закона одбацили су оно што је Бог наумио+ с њима, јер нису хтели да их Јован крсти.

31 „С ким, дакле, да упоредим људе овог нараштаја? Коме су слични?+ 32 Слични су деци која седе на тргу и међусобно се довикују: ’Свирали смо вам фрулу, али нисте играли. Нарицали смо, али нисте плакали.‘+ 33 Јер дошао је Јован Крститељ, који није јео хлеб нити пио вино, а ви говорите: ’Демон је у њему.‘+ 34 Дошао је Син човечји, који једе и пије, а ви говорите: ’Гле изјелице и пијанице, пријатеља порезника и грешника!‘+ 35 Ипак, мудрост+ оправдавају сва њена деца.“+

36 Један фарисеј га је молио да руча с њим. Зато је он ушао у фарисејеву кућу+ и заузео место за столом.* 37 И једна жена која је у граду била позната као грешница сазнала је да је он на оброку у фарисејевој кући, па је донела алабастарску+ бочицу мирисног уља, 38 сместила се иза код његових ногу и сва уплакана почела да му кваси ноге сузама и да их брише својом косом. Љубила му је ноге и мазала их мирисним уљем. 39 Кад је то видео фарисеј који га је позвао, помислио је у себи: „Да је овај човек пророк,+ знао би ко је ова жена која га дотиче и каква је, да је грешница.“+ 40 А Исус му је рекао: „Симоне, имам нешто да ти кажем.“ А он рече: „Учитељу, кажи!“

41 „Два човека су била дужна неком зајмодавцу. Један му је дуговао петсто денара,*+ а други педесет. 42 Како нису могли да врате дуг, он је спремно опростио+ обојици. Дакле, који ће га од њих више волети?“ 43 Симон одговори: „Вероватно онај коме је опростио више.“ Исус му рече: „Исправно си просудио.“ 44 И окренувши се према жени, рече Симону: „Видиш ли ову жену? Ушао сам у твоју кућу, и ниси ми дао воде+ за ноге. А ова жена ми је ноге облила сузама и обрисала их својом косом. 45 Ниси ме поздравио пољупцем,+ а ова жена, откако сам ушао, није престала да ми љуби ноге. 46 Ниси ми намазао главу уљем,+ а ова жена ми је намазала ноге мирисним уљем. 47 Због тога, кажем ти, опроштени су јој греси,+ иако их је много, јер је много љубави показала. А коме је мало опроштено, мало љубави показује.“ 48 Затим њој рече: „Опроштени су ти греси.“+ 49 Тада су они који су били с њим за столом помислили у себи: „Ко је овај да и грехе опрашта?“+ 50 А жени је рекао: „Твоја вера те је спасла.+ Иди с миром.“+