38 Тада Јехова из вихора+ рече Јову:
2 „Ко то замрачује замисли Божје
Речима без знања?+
3 Молим те, подвиј скутове хаљине своје као човек,
Ја ћу те питати, а ти ме поучи.+
4 Где си био кад сам земљу утемељио?+
Реци ми, ако то разумеш.
5 Знаш ли ко је одредио мере њене,
И ко је над њом мерно уже растегао?
6 На чему су углављена постоља+ њена,
И ко јој је камен угаони положио,
7 Док су звезде јутарње+ у весељу заједно певале,
И сви синови Божји+ клицали од радости?
8 Ко је вратима море затворио,+
Кад је јурнуло као из утробе мајчине,
9 Кад сам га облаком оденуо,
И тамом густом повио,
10 Кад сам му границе одредио,
И врата са преворницом ставио,+
11 Кад сам му рекао: ’Довде ћеш долазити, али даље нећеш ићи,+
Ту ће бити граница поносним таласима твојим.‘+
12 Јеси ли икад у животу заповедио јутру да сване?+
Јеси ли зори показао место њено,
13 Да ухвати земљу за крајеве њене,
И да зле стресе с ње?+
14 Тада се земља преображава као глина+ под печатом,
А оно што је на њој изглед свој поприма, као да се одева.
15 Злима се ускраћује светлост њихова,+
И ломи им се мишица подигнута.+
16 Јеси ли допро до извора морских,
И јеси ли кад истражио+ бездан водени?+
17 Јесу ли ти се врата смрти+ показала?
Врата таме густе+ можеш ли видети?
18 Јеси ли умом својим сагледао земљина пространства?+
Реци, ако све то знаш.
19 Који пут у пребивалиште светлости води,+
И где пребива тама,
20 Па да их однесеш до међе њихове,
И да спознаш путеве до куће њихове?
21 Знаш ли то? Јеси ли се можда тада родио,+
Па је много дана твојих?
22 Јеси ли крочио у ризнице снега,+
И јеси ли видео ризнице града,+
23 Које чувам за време невоље,
За дан боја и рата?+
24 Којим се путем светлост шири,
И ветар источни+ разноси по земљи?
25 Ко усмерава пљускове кишне,
И ко пут одређује олујном облаку с грмљавином,+
26 Да би киша падала на земљу где човека нема,+
На пустош у којој нема човека земаљског,
27 Да напоји пуста и разорена места,
Да учини да трава никне?+
28 Има ли киша оца?+
Ко је родио капи росе?+
29 Из чије утробе лед излази,
Ко рађа иње+ што с неба пада?
30 Воде се скривају као под каменом,
Површина воденог бездана чврста постаје.+
31 Можеш ли свезати сазвежђе Кима,
Или раздрешити ужа сазвежђу Кесил?+
32 Можеш ли сазвежђе Мазарот извести у право време?
И водити сазвежђе Аш са синовима његовим?
33 Познајеш ли законе небеске,+
И можеш ли им дати власт над земљом?
34 Можеш ли гласом својим довикнути облацима,
Па да те воде набујале покрију?+
35 Можеш ли муње послати да иду
И да ти кажу: ’Ево нас‘?
36 Ко је мудрост+ у облаке ставио,
И ко је разборитост+ појавама небеским дао?
37 Ко може мудрошћу својом облаке пребројити,
Или ћупове небеске преврнути,+
38 Да прах попут растопљене масе постане,
И да се груде земље слепе?
39 Можеш ли лаву плен ловити,
И лавовима младим велику глад утолити,+
40 Кад из скровишта вребају,+
Или у заседи леже?
41 Ко гаврану припрема храну његову,+
Кад млади његови к Богу вапе,
Кад лутају јер немају шта да једу?