1. Коринћанима

2 Зато, кад сам дошао к вама, браћо, нисам се трудио да вас задивим речима+ или мудрошћу док сам вам објављивао Божју свету тајну.+ 2 Наиме, одлучио сам да међу вама нећу говорити ни о чему другом осим о Исусу Христу,+ и то прибијеном на стуб.* 3 И дошао сам к вама слаб и у страху и у великом дрхтању.+ 4 И мој говор и проповедање није се заснивало на уверљивим речима људске мудрости, него на показивању духа и силе Божје,+ 5 да се ваша вера не би заснивала на људској мудрости,+ него на Божјој сили.+

6 А о мудрости говоримо међу зрелима,+ али не о мудрости+ овог света,* нити владара овог света,+ који ће отићи у пропаст.+ 7 Напротив, говоримо о Божјој мудрости израженој у светој тајни,+ о сакривеној мудрости. Бог је пре векова*+ унапред одредио ту своју намеру за нашу славу. 8 Ту мудрост није упознао+ ниједан од владара+ овог света, јер да су је упознали, не би славног Господа прибили на стуб.+ 9 Него, као што је написано: „Што око није видело и ухо није чуло и што у срце човечје није дошло, то је Бог припремио за оне који га воле.“+ 10 А нама је Бог то открио+ својим духом,+ јер дух+ све истражује, чак и дубине+ Божје.

11 Јер ко од људи зна шта је у неком човеку, осим духа+ човечјег који је у њему? Исто тако, нико не зна шта је у Богу, осим духа+ Божјег. 12 А ми нисмо примили дух+ света, него дух+ који је од Бога, да спознамо оно што нам је Бог подарио.+ 13 О томе и говоримо, не речима којима учи људска мудрост,+ него онима којима учи дух,+ док се служимо духовним речима да објаснимо оно што је духовно.+

14 А телесни* човек не прихвата оно што је од Божјег духа, јер је то за њега лудост, и не може то спознати,+ јер то треба да се просуђује на духован начин. 15 Али духовни+ човек правилно просуђује све, а њега нико не може правилно просудити.+ 16 Јер „ко је упознао Јеховин ум,+ да би га нечем поучио?“+ А ми имамо Христов ум.+