1. Самуилова
18 Када је Давид завршио разговор са Саулом, Јонатанова+ душа је прионула+ за Давидову душу, и Јонатан га је заволео као своју душу.+ 2 Тог дана Саул је узео код себе Давида и није му дао да се врати кући код свог оца.+ 3 Јонатан је склопио савез с Давидом+ јер га је волео као своју душу.+ 4 Јонатан је скинуо огртач који је носио и дао га Давиду, а тако и своју опрему, чак и свој мач, лук и појас. 5 Давид је одлазио у војне походе. Куд год би га Саул слао, он је поступао разборито+ тако да га је Саул поставио над својим ратницима.+ То је било по вољи целом народу и свим Сауловим слугама.
6 Када би се они враћали из похода, након што би Давид побио Филистеје, изашле би жене из свих Израелових градова да песмом+ и игром дочекају краља Саула, радосно кличући+ уз звуке даира+ и лауте. 7 Жене које су славиле победу песмом су говориле једна другој:
„Саул поби хиљаде непријатеља,
А Давид десетине хиљада.“+
8 Саул се веома разгневио,+ јер му та песма није била по вољи и зато је рекао: „Давиду су дале десетине хиљада, а мени су дале само хиљаде. Још му само краљевство треба дати!“+ 9 Од тог дана Саул је подозриво гледао Давида.+
10 Следећег дана+ Бог је допустио да Саула обузме зловоља*+ тако да се Саул почео необично понашати у кући — као да је пао у пророчки занос.+ Давид је свирао+ харфу као и раније, а Саул је у руци држао копље.+ 11 И Саул је бацио копље+ говорећи у себи: „Прибићу Давида за зид!“+ Али му је Давид двапут умакао.+ 12 Тако је Саул почео да се боји+ Давида, јер је Јехова био с Давидом,+ а од Саула је одступио.+ 13 Зато га је Саул уклонио из своје близине+ и поставио га за поглавара над хиљадом, тако да је Давид водио народ у војне походе.+ 14 На свим својим путевима, Давид је стално поступао разборито+ и Јехова је био с њим.+ 15 Саул је видео да он поступа веома разборито+ и зато га се бојао. 16 Али цео Израел и Јуда волели су Давида, јер их је предводио у војним походима.
17 На крају је Саул рекао Давиду: „Ево, даћу ти за жену+ своју најстарију кћер Мераву.+ Само покажи да си храбар и води Јеховине ратове.“+ Али Саул је мислио у себи: „Нећу ја да дигнем руку на њега, него нека Филистеји дигну руку на њега.“+ 18 Давид је одговорио Саулу: „Ко сам ја и ко је мој род, дом мог оца у Израелу, да бих ја био краљев зет?“+ 19 Али кад је дошло време да се Саулова кћер Мерава да Давиду, она је већ била дата Адрилу+ из Авел-Меола.+
20 Михала,+ Саулова кћи, била је заљубљена у Давида. Када је Саул то чуо, било му је по вољи. 21 Зато је мислио: „Даћу му њу да му буде замка+ и да се рука Филистеја дигне на њега.“ Тако Саул рече Давиду: „Данас ћу ти дати другу кћер и постаћеш ми зет.“ 22 Тада Саул заповеди својим слугама: „Разговарајте насамо с Давидом и реците му: ’Драг си краљу и све те његове слуге воле. Зато буди сада краљев зет.‘“ 23 Тако су Саулове слуге пренеле те речи Давиду, а Давид је рекао: „Мислите ли да је лако постати краљев зет? Ја сам сиромашан+ и незнатан човек!“+ 24 Тада су слуге обавестиле Саула: „Тако је рекао Давид.“
25 Саул је онда рекао: „Овако кажите Давиду: ’Краљ не жели новац за невесту,+ него сто филистејских обрезака,+ како би се краљ осветио+ својим непријатељима.‘“ Саул је мислио да ће Давид погинути од руке Филистеја. 26 Када су слуге јавиле Давиду те речи, Давиду је било по вољи да постане краљев зет.+ Још пре одређеног рока, 27 Давид се спремио са својим људима па отишао и побио+ двеста Филистеја. Затим је донео њихове обреске+ и предао краљу на број, како би постао краљев зет. Тада му је Саул дао своју кћер Михалу за жену.+ 28 Саул је јасно видео да је Јехова с Давидом.+ А Михала, Саулова кћи, волела је Давида.+ 29 Саул се све више плашио Давида и од тада па до краја свог живота био му је непријатељ.+
30 Када би филистејски кнезови+ излазили у војне походе, Давид би сваки пут поступао разборитије+ од свих Саулових слугу. Тако је његово име постало веома славно.+