Јеремија

9 О, да се моја глава претвори у воду, а моје очи у извор суза,+ тада бих дању и ноћу плакао за побијеним синовима кћери мог народа!+

2 О, када бих у пустињи имао преноћиште за путнике,+ тада бих оставио свој народ и отишао од њих, јер су сви прељубници,+ збор варалица!+ 3 Као лук напињу свој језик да би лагали,+ а по верности нису познати на земљи.

„Јер из зла у зло иду, а на мене се не обазиру“,+ говори Јехова.

4 „Нека се свако пази свог пријатеља,+ ниједном брату не верујте.+ Јер сваки брат настоји да изгура другога,+ и пријатељ против пријатеља клевете шири,+ 5 свако вара свог пријатеља,+ нико не говори истину. Свој језик навикли су на лаж.+ Уморили су се чинећи зло.+

6 „Ти живиш усред преваре.+ Због преваре не желе да знају за мене“,+ говори Јехова.

7 Зато овако каже Јехова над војскама: „Претопићу их и испитаћу их,+ јер шта друго да учиним кћери мог народа?+ 8 Њихов је језик смртоносна стрела,+ превару говори. Својим устима човек мирољубиво говори са својим пријатељем, а у себи заседу му спрема.“+

9 „Зар ми неће одговарати за то?“, говори Јехова. „Зар се моја душа неће осветити таквом народу?“+ 10 Заплакаћу и нарицаћу над горама,+ нарицаћу над пашњацима у пустој земљи, јер ће бити спаљени+ и нико неће пролазити њима нити ће се тамо чути стока.+ Птице небеске и звери побећи ће, отићи ће.+ 11 Јерусалим ћу претворити у гомилу камења,+ у јазбину шакала.+ Јудине градове претворићу у пустош у којој нико не живи.+

12 „Ко је мудар, па да то разуме? Коме су Јеховина уста говорила, па да то објави?+ Зашто ће земља пропасти, зашто ће као пустиња изгорети и нико њом неће пролазити?“+

13 Јехова је рекао: „Јер су оставили мој закон који сам ставио пред њих, нису слушали мој глас и нису живели* по мом закону,+ 14 него су следили своје тврдокорно срце+ и ишли су за ликовима Вала,+ како су их њихови очеви научили.+ 15 Зато овако каже Јехова над војскама, Израелов Бог: ’Нахранићу овај народ пеленом+ и напојићу га затрованом водом.+ 16 Расејаћу их међу народе које ни они ни њихови очеви нису познавали,+ и послаћу на њих мач да их истребим.‘+

17 „Овако каже Јехова над војскама: ’Будите разборити и позовите жене које наричу.+ Пошаљите по жене веште у нарицању, нека дођу.+ 18 Нека пожуре и нека наричу над нама. Нека из наших очију сузе потеку, нека с наших веђа воде потеку.+ 19 Јер се са Сиона чује нарицање:+ „Опустошени смо!+ Страшно смо посрамљени! Остављамо ову земљу, уништени су домови наши.“+ 20 Зато чујте, жене, Јеховину реч, нека ваше ухо прими реч из његових уста. Научите своје кћери нарицању,+ учите једна другу нарицаљкама.+ 21 Смрт се пење кроз наше прозоре, улази у наше утврђене дворе да истреби децу с улица и младиће с тргова.‘+

22 „Реци: ’Овако говори Јехова: „Мртва људска тела лежаће као ђубриво по њиви и као жито које је жетелац тек пожњео, а нема ко да га сакупи.“‘“+

23 Овако каже Јехова: „Нека се мудар човек не хвали својом мудрошћу.+ Нека се снажан човек не хвали својом снагом.+ Нека се богат човек не хвали својим богатством.“+

24 „Ко се хвали, нека се хвали тиме што је разборит*+ и што мене познаје, што зна да сам ја Јехова+ и да показујем доброту,* правду и праведност на земљи,+ јер у томе ја уживам“,+ говори Јехова.

25 „Ево, долазе дани“, говори Јехова, „када ћу позвати на одговорност све који су обрезани, али су ипак у необрезању:+ 26 Египат,+ Јуду,+ Едом,+ Амонове синове,+ Моав+ и све који шишају косу на слепоочницама и живе у пустињи.+ Јер су сви ти народи необрезани и цео је Израелов дом необрезаног срца.“+