Јован

5 После тога био је јудејски празник+ и Исус је отишао у Јерусалим. 2 А у Јерусалиму се код Овчијих врата+ налази језерце које се хебрејски зове Витзата, а има пет тремова. 3 У њима је лежало мноштво болесних, слепих, хромих и оних са усахлим удовима. 4 * —— 5 Тамо је био и један човек који је од своје болести боловао тридесет и осам година. 6 Видевши га како лежи, а знајући да је већ дуго болестан,+ Исус га је упитао: „Желиш ли да оздравиш?“+ 7 Болестан човек му је одговорио: „Господине, немам никога да ме спусти у језерце кад се вода узбурка, па док ја дођем, други већ сиђе пре мене.“ 8 А Исус му рече: „Устани, узми своја носила и ходај.“+ 9 И човек је одмах оздравио, узео своја носила и почео да хода.

А тог дана био је сабат.*+ 10 Зато су Јудејци говорили човеку који је био излечен: „Сабат је и није ти дозвољено+ да носиш носила.“ 11 А он им је одговорио: „Онај који ме је излечио рекао ми је: ’Узми своја носила и ходај.‘“ 12 Тада су га упитали: „Ко је тај човек који ти је рекао: ’Узми их и ходај‘?“ 13 Али човек који је био излечен није знао ко је тај, јер се Исус склонио због мноштва које се тамо налазило.

14 После тога Исус га је нашао у храму и рекао му: „Ето, оздравио си. Више немој да грешиш, да ти се нешто горе не догоди.“ 15 И човек је отишао и рекао Јудејцима да је Исус тај који га је излечио. 16 Јудејци су због тога почели да оптужују+ Исуса, јер је тако нешто чинио на сабат. 17 А он им је рекао: „Мој Отац ради све до сада, па радим и ја.“+ 18 Зато су Јудејци још више тражили прилику да га убију,+ јер не само да је кршио сабат него је и Бога називао својим Оцем,+ изједначавајући+ се с Богом.

19 Исус им је на то рекао: „Заиста, заиста, кажем вам, Син не може ништа да учини сам од себе, него само оно што види да Отац чини.+ Јер што год Он чини, то и Син чини на исти начин. 20 Јер Отац воли Сина+ и показује му све што сам чини. Показаће му и већа дела од ових, да бисте се ви дивили.+ 21 Јер као што Отац подиже мртве и оживљава их,+ тако и Син оживљава оне које хоће.+ 22 Јер Отац не суди никоме, него је сав суд поверио Сину,+ 23 да би сви поштовали Сина+ као што поштују Оца. Ко не поштује Сина, не поштује ни Оца који га је послао.+ 24 Заиста, заиста, кажем вам, ко чује моју реч и верује ономе који ме је послао, има вечни живот+ и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот.+

25 „Заиста, заиста, кажем вам, долази час, и већ је ту, кад ће мртви+ чути глас+ Сина Божјег, и који послушају, живеће.+ 26 Јер као што Отац има живот у себи,+ тако је и Сину дао да има живот у себи.+ 27 И дао му је власт да суди,+ јер је Син човечји.+ 28 Не чудите се томе, јер долази час у који ће сви који су у гробовима*+ чути његов глас 29 и изаћи ће — они који су чинили добро у ускрсење живота,+ а они који су чинили зло у ускрсење осуде.+ 30 Ја не могу ништа да учиним сам од себе — како чујем онако судим. Мој суд је праведан,+ јер не вршим своју вољу, него вољу+ онога који ме је послао.

31 „Ако само ја сведочим+ о себи, моје сведочанство није истинито.+ 32 Има други који сведочи о мени, и знам да је истинито сведочанство којим он сведочи о мени.+ 33 Ви сте послали људе к Јовану и он је посведочио за истину.+ 34 Али мени није потребно сведочанство од човека, него говорим ово да бисте се ви спасли.+ 35 Јован је био светиљка која гори и сија, а ви сте само начас хтели да се радујете његовој светлости.+ 36 Али ја имам сведочанство веће од Јовановог, јер дела која ми је Отац дао да извршим, сама та дела која чиним,+ сведоче о мени да ме је Отац послао. 37 И Отац који ме је послао сам је посведочио о мени.+ Ви никада нисте чули његов глас нити сте видели његов лик,+ 38 а ни његова реч не остаје у вама, јер не верујете ономе кога је он послао.

39 „Ви истражујете Писма,+ јер мислите да ћете помоћу њих имати вечни живот, а управо она сведоче о мени.+ 40 А ви не желите да дођете к мени да бисте имали живот.+ 41 Ја не прихватам славу од људи,+ 42 него добро знам да ви у себи немате љубави према Богу.+ 43 Ја сам дошао у име свог Оца,+ али ви ме не примате. Кад би неко други дошао у своје име, њега бисте примили. 44 Како бисте могли веровати, кад прихватате славу+ један од другога, а не тражите славу која долази од јединог Бога?+ 45 Не мислите да ћу вас ја оптужити пред Оцем. Има ко вас оптужује, Мојсије,+ у кога се ви уздате. 46 Јер кад бисте веровали Мојсију, веровали бисте и мени, јер је он писао о мени.+ 47 Али ако не верујете његовим списима,+ како ћете веровати мојим речима?“