2. Летописа

6 Тада је Соломон рекао:+ „Јехова, ти си рекао да ћеш пребивати у густој тами,+ 2 а ја сам ти саградио дом да буде твоје узвишено пребивалиште+ и место где ћеш довека пребивати.“+

3 Затим се краљ окренуо према народу и благословио+ цео израелски збор, док је цео збор стајао.+ 4 Тада је рекао: „Нека је благословљен Јехова, Израелов Бог,+ који је својим устима говорио с мојим оцем Давидом,+ и својом руком испунио+ оно што је рекао: 5 ’Од дана кад сам свој народ извео из египатске земље нисам изабрао ниједан град међу свим Израеловим племенима да се у њему сагради дом у ком би било моје име,+ нити сам изабрао некога да буде вођа мом народу Израелу.+ 6 Али сада сам изабрао Јерусалим+ да у њему буде моје име и изабрао сам Давида да влада над мојим народом Израелом.‘+ 7 Мој отац Давид је у свом срцу имао жељу да сагради дом имену Јехове, Израеловог Бога.+ 8 Али Јехова је мом оцу Давиду рекао: ’Ти у свом срцу имаш жељу да саградиш дом мом имену, и добро је што ти је то на срцу.+ 9 Али нећеш ти градити тај дом,+ него твој син који ће ти се родити.* Он ће саградити дом мом имену.‘+ 10 Јехова је испунио реч+ коју је рекао и ја сам дошао на место свог оца Давида+ и сео на Израелов престо,+ као што је рекао Јехова,+ и саградио сам дом имену Јехове, Израеловог Бога,+ 11 и наместио сам тамо ковчег+ у коме је Јеховин савез који је склопио са Израеловим синовима.“+

12 Затим је Соломон стао пред Јеховин олтар пред целим израелским збором+ и раширио руке.+ 13 (Соломон је направио једно постоље+ од бакра и поставио га насред дворишта.+ Било је дуго пет лаката,* широко пет лаката и високо три лакта. Соломон је стајао на њему.) Затим је клекнуо+ пред целим израелским збором, раширио руке према небесима+ 14 и рекао: „Јехова, Боже Израелов,+ нема Бога као што си ти,+ ни на небесима ни на земљи. Ти се држиш савеза+ и показујеш милост* према својим слугама које ти служе* свим својим срцем.+ 15 Испунио си свом слузи Давиду, мом оцу, оно што си му обећао.+ Што си својим устима обећао, то си својом руком испунио, као што се данас види.+ 16 А сада, Јехова, Боже Израелов, испуни свом слузи Давиду, мом оцу, оно што си му обећао кад си рекао: ’Неће ти нестати наследника који ће преда мном седети на Израеловом престолу,+ само ако твоји синови+ буду пазили на свој пут и живели* по мом закону+ као што си ти по мојој вољи живео.‘+ 17 А сада, Јехова, Боже Израелов,+ нека се обистини+ обећање+ које си дао свом слузи Давиду.

18 „Али да ли ће Бог заиста пребивати с људима на земљи?+ Гле, ни небеса ни небо над небесима не могу те обухватити,+ а камоли овај дом који сам саградио!+ 19 Али ипак Јехова, Боже мој, саслушај молитву свог слуге+ и његову молбу за милост,+ и послушај вапај+ и молитву коју ти данас упућује твој слуга.+ 20 Нека твоје очи дан и ноћ будно мотре+ овај дом, ово место за које си рекао да ће у њему пребивати твоје име.+ Послушај молитву коју ти твој слуга упућује окренут према овом месту.+ 21 Послушај молбе које ти упућују твој слуга+ и твој народ Израел окренути према овом месту.+ Чуј с места где пребиваш, с небеса,+ чуј и опрости.+

22 „Ако неко згреши свом ближњем,+ па се од њега тражи да се закуне и изложи проклетству,+ и он под заклетвом дође пред твој олтар у овом дому,+ 23 тада чуј с небеса+ и буди судија+ својим слугама и наплати зломе, враћајући његова дела на његову главу,+ а праведног прогласи праведним,+ награђујући га по његовој праведности.+

24 „Ако твој народ Израел буде поражен пред својим непријатељима+ зато што ти је згрешио,+ па се обрати+ к теби и да хвалу твом имену,+ помоли+ се и упути молбу за милост у овом дому,+ 25 тада чуј с небеса,+ опрости+ грех свом народу Израелу и врати+ их у земљу коју си дао њима и њиховим праочевима.+

26 „Кад се затвори небо и не буде кише+ јер су ти згрешили,+ па се помоле окренути према овом месту+ и дају хвалу твом имену и одврате се од свог греха јер си им наносио невоље,+ 27 тада чуј с небеса и опрости грех својим слугама, свом народу Израелу, јер ти их учиш+ правом путу+ којим треба да иду, и пусти кишу+ на своју земљу коју си свом народу дао у наследство.+

28 „Ако у земљи завлада глад+ или се појави пошаст,+ суша,+ буђ+ или навале скакавци+ или бубашвабе,+ ако твој народ опколи непријатељ+ у земљи где су њихови градови,+ ако их снађе било каква невоља или болест,+ 29 па ако неко из народа или цео твој народ Израел+ упути молитву+ или молбу за милост,+ јер свако зна своју невољу+ и свој бол, и рашири руке према овом дому,+ 30 ти чуј с небеса, с места где пребиваш,+ и опрости+ и дај свакоме према свим његовим путевима,+ ти који знаш свачије срце,+ јер само ти добро знаш срце синова људских,+ 31 да би те се бојали+ и ишли твојим путевима све дане док живе у земљи коју си дао нашим праочевима.+

32 „Исто тако, кад туђинац који не припада твом народу Израелу,+ него је дошао из далеке земље због твог великог имена+ и због твоје снажне руке+ и подигнуте мишице,+ дође и помоли се окренут према овом дому,+ 33 тада чуј с небеса, с места где пребиваш,+ и учини све за шта те моли тај туђинац,+ да би сви народи на земљи упознали твоје име+ и бојали+ се тебе као и твој народ Израел, и да би знали да овај дом који сам саградио носи твоје име.+

34 „Ако твој народ пође у рат+ против својих непријатеља путем којим га ти пошаљеш,+ и помоле+ се теби окренути према овом граду који си изабрао и према овом дому који сам саградио твом имену,+ 35 тада чуј с небеса њихову молитву и њихову молбу за милост+ и дај им правду.+

36 „Ако ти згреше,+ јер нема човека који не греши,+ и ти се разгневиш на њих и предаш их непријатељима, па их њихови поробљивачи одведу у заробљеништво у неку земљу која је далеко или близу,+ 37 а они се уразуме у земљи у коју буду одведени у заробљеништво, обрате се и упуте ти молбу за милост у земљи у којој су заробљени,+ говорећи: ’Згрешили смо,+ лоше смо поступали,+ зло смо чинили‘,+ 38 ако се у земљи својих поробљивача+ који су их одвели у заробљеништво заиста обрате к теби свим својим срцем+ и свом својом душом и помоле ти се окренути према својој земљи коју си дао њиховим праочевима, према граду који си изабрао+ и према дому који сам саградио твом имену,+ 39 тада с небеса, с места где пребиваш,+ чуј њихову молитву и њихове молбе за милост,+ дај им правду+ и опрости+ свом народу који ти је згрешио.

40 „Сада те молим, Боже мој, нека твоје очи+ буду отворене и нека твоје уши+ чују молитву упућену с овог места. 41 Устани сада,+ Јехова Боже, пођи на место свог починка,+ ти и ковчег твоје силе.+ Нека се твоји свештеници, Јехова Боже, обуку у спасење и нека се они који су ти верни радују добру.+ 42 Јехова Боже, не одвраћај своје лице од свог помазаника.+ Сети се милости* своје коју си обећао свом слузи Давиду.“+