Марко
2 После неколико дана опет је ушао у Капернаум и прочуло се да је код куће.+ 2 Зато су се многи скупили, толико њих да више није било места, чак ни пред вратима. Он је почео да им говори Божју реч.+ 3 И дошли су људи и донели му парализованог човека. Носила су га четворица.+ 4 Пошто га због народа нису могли донети до Исуса, открили су кров над местом где је био, направили су отвор и спустили носила на којима је парализовани лежао.+ 5 Кад је Исус видео њихову веру,+ рекао је парализованоме: „Сине, опроштени су ти греси.“+ 6 А тамо су били неки писмозналци, који су седели и размишљали у својим срцима:+ 7 „Зашто овај тако говори? Он хули. Ко може да опрашта грехе осим једнога, Бога?“+ 8 Исус је одмах прозрео да тако размишљају у себи, па им је рекао: „Зашто тако размишљате у својим срцима?+ 9 Шта је лакше? Рећи парализованоме: ’Греси су ти опроштени‘, или рећи: ’Устани, узми своја носила и ходај‘?+ 10 Али знајте да Син човечји+ има власт да опрашта грехе на земљи!“+ Тада је рекао парализованоме: 11 „Теби говорим, устани, узми своја носила и иди кући.“+ 12 И он је устао, одмах узео своја носила и изашао пред свима.+ Сви су се задивили и славили су Бога, говорећи: „Тако нешто никада нисмо видели.“+
13 Он је поново изашао на море. Сав народ је долазио к њему, а он их је поучавао. 14 Док је пролазио туда, угледао је Левија,+ Алфејевог сина, како седи на месту где се сакупља порез, и рекао му је: „Пођи за мном.“ Он је устао и пошао за њим.+ 15 Када је Исус био за столом* у његовој кући, многи порезници+ и грешници били су за столом с њим и његовим ученицима. Тамо је било много оних који су пошли за њим.+ 16 Али када су га писмозналци који су били фарисеји* видели да једе с грешницима и порезницима, рекли су његовим ученицима: „Зар он једе с порезницима и грешницима?“+ 17 Када је Исус то чуо, рекао им је: „Не треба лекар јакима, него болеснима. Нисам дошао да позовем праведнике, него грешнике.“+
18 Јованови ученици и фарисеји имали су обичај да посте. Зато су дошли и рекли му: „Зашто Јованови ученици и фарисејски ученици посте, а твоји ученици не посте?“+ 19 А Исус им је рекао: „Зар младожењини пријатељи могу да посте док је младожења с њима?+ Све док је младожења с њима, не могу да посте.+ 20 Али доћи ће дани кад ће се младожења узети од њих, и тада ће постити, у тај дан.+ 21 Нико на стару хаљину не пришива закрпу од тканине која се још није скупила. Иначе се нова закрпа отцепи са старе тканине и рупа постане још већа.+ 22 И нико не ставља ново вино у старе мехове. Иначе вино поцепа мехове, па пропадну и вино и мехови.+ Него се ново вино ставља у нове мехове.“+
23 Једном је на сабат пролазио кроз житна поља, а његови ученици су путем кидали+ класје.+ 24 Зато су му фарисеји рекли: „Гледај их! Зашто на сабат раде оно што се не сме?“+ 25 Он им рече: „Зар никад нисте читали шта је Давид+ учинио кад му је нестало хране и кад су огладнели он и његови људи?+ 26 Како је ушао у Божји дом, према извештају о Авијатару,+ свештеничком поглавару, и појео хлебове који су били стављени пред Бога,+ које не сме да једе нико осим свештеника,+ а дао их је и својим људима?“+ 27 Затим им рече: „Сабат је настао ради човека,+ а не човек ради сабата.+ 28 Дакле, Син човечји је Господар и сабата.“+