Песма над песмама

4 „Како си лепа,+ вољена моја! Како си само лепа! Очи су ти као у голубице+ испод вела твога.+ Коса ти је као стадо коза+ које скакућу низ брда галадска.+ 2 Зуби су ти као стадо оваца тек острижених што с купања долазе+ — свака близанце носи, ниједна није без јагањаца остала. 3 Усне су ти попут нити скерлетне, и речи су твоје пријатне.+ Као кришке нара слепоочнице су твоје под велом твојим.+ 4 Врат+ ти је као кула+ Давидова, сазидана од наслаганог камења, на којој хиљаду штитова виси, све округли штитови+ јунака. 5 Две су дојке+ твоје као два младунчета, близанца газелина, што пасу међу љиљанима.“+

6 „Пре него што дневни поветарац дуне+ и сене нестану, поћи ћу до горе смирне и до брда тамјана.“+

7 „Сва си лепа,+ вољена моја, и нема на теби мане.+ 8 Пођи са мном с Ливана, невесто моја,+ пођи са мном с Ливана.+ Сиђи с врха Амана,* с врха Сенира,+ с врха Ермона,+ из лављих скровишта, с гора леопардових. 9 Срце ми због тебе лупа, сестро моја,+ невесто моја,+ срце ми лупа због једног погледа ока твога,+ због једног привеска огрлице твоје. 10 Како је слатка љубав твоја,+ сестро моја, невесто моја! Колико је љубав твоја боља од вина, и мирис уља твојих од свих других мириса!+ 11 Са усана твојих капље мед из саћа,+ невесто моја. Мед+ и млеко под језиком су твојим, а мирис је хаљина твојих као мирис+ Ливана. 12 Врт ограђен сестра је моја,+ невеста моја, врт ограђен, извор запечаћен. 13 Кожа је твоја рај пун нарова, с најбољим плодовима,+ каном и нардом,+ 14 нардом+ и шафраном,+ мирисном трском+ и циметом,+ са свим врстама тамјановог дрвета, смирном и алојом,+ са свим најлепшим мирисима.+ 15 Кожа је твоја извор вртовима, врело питке воде+ и поток што тече с Ливана.+ 16 Пробуди се, северни ветре, дођи и ти, ветре јужни.+ Дувај по врту моме.+ Нека се шире мириси његови.“

„Нека драги мој дође у врт свој и нека једе најбоље плодове његове.“