Матеј

13 Тог дана Исус је изашао из куће и сео поред мора. 2 Око њега се скупио силан народ, тако да је ушао у чамац и сео,+ а сав народ је стајао на обали. 3 Тада им је много тога рекао у поређењима: „Сејач је изашао да сеје.+ 4 Док је сејао, нешто је семена пало поред пута, и дошле су птице и позобале га.+ 5 Нешто је пало на каменито тло где није било много земље, и одмах је изникло јер земља није била дубока.+ 6 Али кад је изашло сунце, опржило га је, и пошто није имало корена, осушило се.+ 7 Нешто је пало међу трње, и трње је нарасло и угушило га.+ 8 А нешто је пало на добру земљу и почело да доноси плод+ — једно сто, друго шездесет, а треће тридесет пута више од посејаног.+ 9 Ко има уши, нека слуша.“+

10 Ученици су му пришли и упитали га: „Зашто им говориш у поређењима?“+ 11 А он им је одговорио: „Вама је дато да разумете свете тајне+ небеског краљевства, али њима није дато.+ 12 Јер ко има, даће му се још и имаће изобиље,+ а ко нема, узеће му се и оно што има.+ 13 Зато им говорим у поређењима, јер гледају, а не виде, и слушају, а не чују и не разумеју.+ 14 И на њима се испуњава Исаијино пророчанство, које каже: ’Ушима ћете слушати, али нећете разумети, и очима ћете гледати, али нећете видети.+ 15 Јер је срце овог народа непријемчиво, и ушима чују, а не одазивају се, и затварају своје очи, да очима не виде и ушима не чују и срцем не разумеју и да се не обрате па да их излечим.‘+

16 „Али срећне су ваше очи+ јер виде, и ваше уши јер чују. 17 Јер заиста, кажем вам, многи пророци+ и праведници желели су да виде оно што ви видите, али нису видели,+ и да чују оно што ви чујете, али нису чули.+

18 „Ви, дакле, послушајте поређење о сејачу.+ 19 Свакоме ко слуша реч о краљевству, а не разуме, долази Зли+ и отима оно што му је посејано у срцу. То је оно које је посејано поред пута. 20 А оно које је посејано на каменито тло, то је онај који слуша реч и одмах је радосно прихвати.+ 21 Али нема корена у себи, него се одржи само неко време, а кад настане невоља или прогонство због речи, одмах се поколеба.+ 22 А које је посејано међу трње, то је онај који слуша реч, али бриге овог света*+ и заводљиво богатство угуше реч, и он остане без плода.+ 23 А оно које је посејано на добру земљу, то је онај који слуша реч и разуме, и доноси плод — један сто, други шездесет, а трећи тридесет пута више од посејаног.“+

24 Испричао им је још једно поређење: „С небеским краљевством је као с човеком који је посејао добро семе на својој њиви.+ 25 Док су људи спавали, дошао је његов непријатељ, посејао кукољ међу пшеницу и отишао. 26 Кад је усев изникао и донео плод, тада се показао и кукољ. 27 Онда су робови дошли код домаћина и рекли му: ’Господару, зар ниси посејао добро семе на својој њиви?+ Откуд онда кукољ?‘+ 28 А он им рече: ’Непријатељ је то учинио.‘+ Они му рекоше: ’Хоћеш ли, дакле, да одемо и скупимо га?‘ 29 А он рече: ’Не, да не бисте случајно, скупљајући кукољ, с њим ишчупали и пшеницу. 30 Нека расту заједно до жетве, а у време жетве рећи ћу жетеоцима: Скупите прво кукољ и свежите га у снопове да се спали,+ а затим скупите пшеницу у моју житницу.‘“+

31 Казао им је још једно поређење:+ „С небеским краљевством је као са зрном горушице,+ које је човек узео и посејао на својој њиви. 32 Оно је, додуше, најситније од свег семења, али кад израсте буде веће од свих других биљака у врту и постане дрво, тако да птице небеске+ долазе и настањују се на његовим гранама.“+

33 Испричао им је још једно поређење: „С небеским краљевством је као с квасцем,+ који је жена узела и умесила* у три велике мере* брашна, док сва маса није ускисла.“

34 Све је ово Исус говорио народу у поређењима. Увек им је говорио у поређењима,+ 35 да би се испунило оно што је било речено преко пророка: „Отвараћу своја уста у поређењима, објављиваћу оно што је сакривено од постанка света.“+

36 Тада је отпустио народ и ушао у кућу. А његови ученици су дошли код њега и рекли: „Објасни нам поређење о кукољу на њиви.“ 37 Он је на то рекао: „Сејач доброг семена је Син човечји, 38 њива је свет,+ добро семе су синови краљевства, кукољ су синови Злога,+ 39 а непријатељ који га је посејао јесте Ђаво.+ Жетва+ је свршетак овог поретка,*+ а жетеоци су анђели. 40 Дакле, као што се кукољ скупља и спаљује ватром, тако ће бити на свршетку овог поретка.+ 41 Син човечји послаће своје анђеле, и они ће скупити из његовог краљевства све који друге наводе на грех*+ и оне који чине безакоње, 42 и бациће их у ужарену пећ.+ Тамо ће плакати и шкргутати зубима.+ 43 Тада ће праведници попут сунца+ засјати+ у краљевству свог Оца. Ко има уши, нека слуша.+

44 „С небеским краљевством је као с благом сакривеним у пољу, које је човек нашао и сакрио. Затим је сав радостан отишао и продао+ што је имао и купио то поље.+

45 „Надаље, с небеским краљевством је као с трговцем који путује тражећи лепе бисере. 46 Кад пронађе један скупоцени бисер,+ оде и одмах прода све што има и купи га.+

47 „Надаље, с небеским краљевством је као с мрежом баченом у море у коју се ухватило свакојаких риба.+ 48 Кад се напуни, извуку је на обалу, па седну и добре+ скупе у посуде, а лоше+ баце. 49 Тако ће бити на свршетку овог поретка: Изаћи ће анђели и одвојиће зле+ од праведних+ 50 и бациће их у ужарену пећ. Тамо ће плакати и шкргутати зубима.+

51 „Да ли сте разумели све ово?“ Одговорили су му: „Јесмо.“ 52 Затим им је рекао: „Зато је сваки учитељ, кад је поучен о небеском краљевству,+ као човек, домаћин, који из своје ризнице износи ново и старо.“+

53 Кад је Исус испричао та поређења, отишао је оданде у други крај. 54 И кад је дошао у свој завичај,+ почео је да их поучава у њиховој синагоги,+ тако да су били задивљени и рекли су: „Откуда овоме мудрост и моћ да чини таква дела? 55 Зар то није тесарев син?+ Зар се његова мајка не зове Марија, и његова браћа Јаков, Јосиф, Симон и Јуда? 56 И зар нису све његове сестре с нама?+ Откуда му онда све то?“+ 57 И нису хтели да верују у њега.+ А Исус им је рекао: „Пророк није без части нигде осим у свом завичају и у свом дому.“+ 58 И тамо није учинио много моћних дела* зато што нису имали вере.+