Песма над песмама
6 „Куда је отишао драги твој, о најлепша међу женама?+ Куда је кренуо драги твој, да га с тобом тражимо?“
2 „Драги је мој отишао у врт свој,+ ка лејама мирисног биља,+ да стадо пасе+ међу вртовима и да љиљане бере. 3 Ја припадам драгом свом, а драги мој припада мени.+ Он пасе стадо+ међу љиљанима.“
4 „Лепа си, вољена моја,+ као Предиван Град,*+ дивна као Јерусалим,+ страшна као чете+ под барјацима окупљене.+ 5 Очи+ своје одврати од мене, јер сам због њих немиран. Коса ти је као стадо коза које скакућу низ Галад.+ 6 Зуби су ти као стадо оваца што с купања долазе — свака близанце носи, ниједна није без јагањаца остала.+ 7 Као кришке нара слепоочнице су твоје под велом твојим.+ 8 Нека је и шездесет краљица и осамдесет иноча* и девојака без броја,+ 9 али једна је само голубица моја,+ она што нема мане.+ Миљеница је мајке своје, чиста код оне која ју је родила. Виделе су је девојке и срећном је прозвале, краљице и иноче, и хвалиле су је:+ 10 ’Ко је она+ што одозго попут зоре гледа,+ лепа као месец пун,+ чиста као сунце што сја,+ страшна као чете под барјацима окупљене?‘“+
11 „Отишла сам у врт+ где расту ораси, да видим пупољке у долини,+ да видим да ли је лоза пустила младице, да ли је нар процветао.+ 12 Нисам ни схватила шта се збива, а жеља* ме је моја одвела на кола племенитог народа мога.“
13 „Врати се, врати се, Суламко! Врати се, врати се да те гледамо!“+
„Шта видите на Суламки?“+
„Нешто као игру два логора!“*