2. Коринћанима

2 Зато сам одлучио да вам не донесем жалост кад поново дођем код вас.+ 2 Јер ако ја вас ражалостим,+ ко ће онда мене развеселити? Зар они које сам ја ражалостио? 3 Оно што сам вам написао, написао сам зато да се, кад дођем, не ражалостим+ због оних због којих би требало да се радујем.+ С обзиром на све вас, уверен+ сам да оно што радује мене радује и све вас. 4 Јер сам вам писао подстакнут великом бригом и тескобом у срцу, уз много суза,+ не да бисте се ражалостили,+ него да бисте спознали велику љубав коју осећам према вама.

5 А ако ме је неко ражалостио,+ није ражалостио мене, него у неку руку — не желим да претерујем — све вас. 6 Таквом човеку је довољно што га је укорила+ већина. 7 Зато му, радије, спремно опростите+ и утешите га, да га не би сломила превелика жалост.+ 8 Зато вас молим, покажите му да га волите.+ 9 Јер зато вам и пишем да утврдим да ли сте послушни у свему.+ 10 Коме ви нешто спремно опростите, томе опраштам и ја.+ А ја, ако сам некоме нешто опростио, опростио сам због вас пред Христом, 11 да нас Сатана не би преварио,+ јер нам његове намере нису непознате.+

12 Кад сам дошао у Троаду+ да објавим добру вест о Христу, премда ми се пружила добра прилика да тамо служим Господу,*+ 13 нисам имао мира* јер нисам нашао Тита,+ свог брата, па сам се опростио с браћом и отишао у Македонију.+

14 Али хвала Богу који нас у јединству+ с Христом увек води+ у победничкој поворци и који преко нас свуда шири мирис знања о себи!+ 15 Јер ми смо Богу Христов пријатан мирис+ који осећају и они што су на путу спасења и они што су на путу у пропаст.+ 16 Овим последњима то је мирис смрти који води у смрт,+ а првима мирис живота који води у живот. А ко је способан за такву службу?+ 17 Ми, јер нисмо као многи који тргују Божјом речју,+ него говоримо из искрених побуда — као послати од Бога, пред Божјим очима и у јединству с Христом.+