Галатима
1 Павле,+ апостол+ — кога нису послали људи нити га је поставио неки човек, него Исус Христ+ и Бог, Отац,+ који је Исуса ускрснуо из мртвих+ — 2 и сва браћа која су са мном,+ скупштинама* у Галатији:*+
3 Незаслужена вам доброта и мир+ од Бога, нашег Оца, и од Господа Исуса Христа. 4 Он је дао себе за наше грехе+ да би нас избавио од садашњег злог света*+ по вољи+ нашег Бога и Оца, 5 коме нека је слава у сву вечност.+ Амин.*
6 Чудим се да се тако брзо одвраћате од Онога+ који вас је позвао Христовом незаслуженом добротом+ и да слушате неку другу добру вест.+ 7 Али друга не постоји. Постоје само неки који вас збуњују+ и желе да искриве добру вест о Христу.+ 8 Али чак и кад бисмо вам ми или кад би вам анђео с неба објавио другачију добру вест од оне коју смо вам већ објавили, нека буде проклет.+ 9 Оно што смо већ рекли, то и сада понављам: Ко год вам објави другачију добру вест од оне коју сте већ прихватили,+ нека буде проклет.
10 Заиста, да ли ја сада покушавам да придобијем људе или Бога? Или настојим да угодим људима?+ Кад бих још увек угађао људима,+ не бих био Христов роб.+ 11 Јер вам напомињем, браћо, да добра вест коју сам објавио није људска порука,+ 12 јер је нисам примио од човека нити ме је неко учио о њој, него ми је њу објавио с неба Исус Христ.+
13 А чули сте како сам некада живео у јудаизму+ — да сам преко сваке мере прогонио+ Божју скупштину и хтео сам да је затрем.+ 14 И напредовао сам у јудаизму више од многих својих вршњака у свом народу,+ јер сам био много ревнији+ од других за предања+ својих очева. 15 Али кад је Богу, који је дао да се родим и који ме је позвао+ у својој незаслуженој доброти,+ било по вољи 16 да преко мене открије свог Сина,+ како бих незнабошцима објавио добру вест о њему,+ нисам се одмах посаветовао с телом и крвљу,+ 17 нити сам отишао у Јерусалим код оних који су пре мене били апостоли,+ него сам отишао у Арабију, па се опет вратио у Дамаск.+
18 Затим сам, после три године, отишао у Јерусалим+ да посетим Кифу+ и остао сам код њега петнаест дана. 19 Али нисам видео никог другог од апостола осим Јакова,+ Господовог брата.+ 20 А за ово што вам пишем, ево, пред Богом изјављујем да није лаж.+
21 Затим сам отишао+ у сиријске и киликијске крајеве. 22 Али Христове скупштине+ у Јудеји нису ме лично познавале. 23 Само су чуле од других: „Онај који нас је раније прогонио+ сада објављује добру вест о вери коју је раније хтео да затре.“+ 24 Тако су због мене почеле да славе Бога.+