Јеремија

14 Ово је реч коју је Јехова упутио пророку Јеремији о суши:+ 2 Јуда тугује,+ његова су врата оронула.+ Клонула леже на земљи,+ и подиже се јаук из Јерусалима.+ 3 Угледни људи шаљу своје слуге по воду.+ Они долазе до бунара̂, али не налазе воду.+ Враћају се с празним посудама. Постиђени+ су и разочарани, покривају главу своју.+ 4 Земљиште је испуцало, јер у земљи нема кише.+ Зато су се ратари постидели, покрили су своју главу.+ 5 Чак и кошута, која у пољу донесе младо на свет, оставља своје младунче јер нема зелене траве. 6 Зебре+ стоје на огољеним брдима, дахћу као шакали, очи им гасну јер нема траве.+ 7 Јехова, чак и ако наши преступи сведоче против нас, учини нешто ради свог имена.+ Јер је много наших неверних дела.+ Теби смо згрешили.+

8 Надо Израелова,+ Спаситељу његов+ у време невоље!+ Зашто си као странац у овој земљи и као путник који је свратио да преноћи?+ 9 Зашто си као преплашен човек, као јунак који никога не може спасти?+ Јехова, ти си међу нама+ и ми носимо твоје име.+ Немој нас оставити.

10 Овако каже Јехова за овај народ: „Они воле да лутају+ и не обуздавају своје ноге.+ Зато нису мили Јехови.+ Сада ће се он сетити њиховог преступа и казниће их за њихове грехе.“+

11 Јехова ми је рекао: „Не моли се за добро овог народа.+ 12 Када посте, не слушам њихов вапај.+ Када приносе жртву паљеницу и принос од жита, мени то није угодно.+ Мачем, глађу и помором ја ћу их побити.“+

13 Тада сам рекао: „Ах, Суверени Господе Јехова! Пророци им овако говоре: ’Нећете видети мач и неће међу вама бити глади, него ћу вам на овом месту дати прави мир.‘“+

14 А Јехова ми је рекао: „Лаж пророкују ти пророци у моје име.+ Ја их нисам послао, нисам им ништа заповедио, нити сам им ишта рекао.+ Све што вам пророкују то су лажне визије, гатање, испразне речи+ и преваре њиховог срца.+ 15 Зато овако каже Јехова за пророке који пророкују у његово име, а он их није послао, и који говоре да неће бити мача ни глади у овој земљи: ’Од мача и глади изгинуће ти пророци.+ 16 А овај народ ком они пророкују лежаће по јерусалимским улицама покошен глађу и мачем, и нико их неће сахранити — њих, њихове жене, њихове синове и њихове кћери.+ Излићу на њих злоћу њихову.‘+

17 „Овако им реци: ’Нека моје очи дан и ноћ сузе лију и нека не престају,+ јер је девица, кћи мог народа, јаким ударцем сломљена,+ болна је рана на њој.+ 18 Ако пођем у поље, гле, људи мачем побијени!+ Ако уђем у град, гле, болести због глади!+ Јер и пророк и свештеник лутају земљом коју не познају.‘“+

19 Зар си Јуду сасвим одбацио?+ Зар је Сион мрзак твојој души?+ Зашто нас удараш, па за нас лека нема?+ Надали смо се миру, а ништа добро није дошло, и времену излечења, а оно страх!+ 20 Јехова, признајемо своју злоћу, преступ својих праочева,+ јер теби смо згрешили.+ 21 Немој нас презрети, ради имена свога,+ немој презрети свој славни престо.+ Сети се свог савеза с нама, немој га раскинути.+ 22 Има ли међу ништавним идолима+ других народа иког ко би кишу дао? Могу ли небеса сама дати велики пљусак?+ Зар ниси ти, Јехова, Боже наш, онај који то даје?+ У тебе наде своје полажемо, јер ти чиниш све то.+