1. Коринћанима

15 Подсећам вас, браћо, на добру вест+ коју сам вам објавио,+ коју сте прихватили и у којој стојите.+ 2 И спасавате+ се по тој доброј вести коју сте чули од мене, ако се држите ње. Иначе сте узалуд постали верници.+

3 А међу најважнијим поукама које сам примио+ и вама предао јесте ово: Христ је умро за наше грехе, као што пише у Писмима;+ 4 био је сахрањен+ и ускрснуо+ је трећи дан,+ као што пише у Писмима;+ 5 појавио се Кифи,+ а затим дванаесторици.+ 6 Затим се појавио пред више од петсто браће истовремено. Већина њих још је жива,+ а неки су помрли.* 7 Затим се појавио Јакову,+ а онда свим апостолима.+ 8 А последњем од свих појавио се и мени,+ што ми је било као да сам се пре времена родио.*

9 Јер ја сам најмањи+ међу апостолима и нисам достојан да се назовем апостолом, јер сам прогонио+ Божју скупштину. 10 Али Божјом незаслуженом добротом+ јесам то што јесам. И незаслужена доброта коју ми је исказао није била узалудна,+ него сам се трудио више од свих њих+ — али за то нисам заслужан ја, него Божја незаслужена доброта која је са мном.+ 11 Дакле, тако проповедамо — био то ја или они — и тако сте поверовали.+

12 А ако се проповеда да је Христ ускрснуо из мртвих,+ како то да неки међу вама говоре да нема ускрсења мртвих?+ 13 Јер ако нема ускрсења мртвих, онда ни Христ није ускрснуо.+ 14 А ако Христ није ускрснуо, наше проповедање је заиста узалудно и наша вера је узалудна.+ 15 А онда смо и лажни сведоци Божји,+ јер смо сведочили+ против Бога да је ускрснуо Христа,+ кога није ускрснуо ако мртви заиста не ускрсавају.+ 16 Јер ако мртви не ускрсавају, ни Христ није ускрснуо. 17 А ако Христ није ускрснуо, ваша вера је узалудна — још сте у својим гресима.+ 18 Онда су пропали+ и они који су умрли у Христу.+ 19 Ако се само у овом животу уздамо* у Христа,+ од свих људи нас треба највише жалити.

20 Али чињеница је да је Христ ускрснуо из мртвих,+ он је првина+ од оних који су умрли.+ 21 Јер пошто је смрт+ дошла посредством човека, и ускрсење+ мртвих долази посредством човека. 22 Јер као што у Адаму сви умиру,+ тако ће и у Христу сви оживети.+ 23 Али свако у свом реду: Христ као првина,+ а затим, за време његове присутности,* они који су Христови.+ 24 Затим ће, на крају, кад уништи сваку управу и сваку власт и силу, предати краљевство свом Богу и Оцу.+ 25 Јер он треба да краљује све док Бог не положи све непријатеље под његове ноге.+ 26 Као последњи непријатељ биће уништена смрт.+ 27 Јер Бог је „све подложио под његове ноге“.+ А кад каже да је ’све подложено‘,+ јасно је да је подложено све осим онога који му је све подложио.+ 28 А кад му све буде подложено,+ тада ће се и сам Син подложити ономе+ који му је све подложио, да Бог буде све свима.+

29 А ако није тако, чему се онда могу надати они који се крштавају да буду мртви?+ Ако мртви заиста не ускрсавају,+ зашто се онда крштавају+ да буду мртви? 30 И зашто се ми сваки час излажемо опасности?+ 31 Сваког дана се суочавам са смрћу,+ браћо, тако ми радости+ коју осећам због вас у Христу Исусу, нашем Господу. 32 Ако сам се борио са зверима у Ефесу+ како то људи чине, каква ми је корист од тога? Ако мртви не ускрсавају, „једимо и пијмо, јер ћемо сутра умрети“.+ 33 Не заваравајте се! Лоше друштво квари добре навике.+ 34 Отрезните+ се чинећи што је право и не грешите, јер неки не познају Бога.+ Говорим вам то да бисте се постидели.+

35 Али неко ће рећи: „Како ће мртви ускрснути? И какво ће тело имати?“+ 36 Безумниче! Оно што сејеш неће оживети ако најпре не умре.+ 37 И кад сејеш, не сејеш онакво тело какво ће се појавити, него голо зрно,+ на пример, пшенице или нечег другог. 38 А Бог му даје тело+ какво хоће,+ и то сваком семену његово тело. 39 Није свако тело исто тело: другачије је човечје тело, а другачије тело стоке, другачије је тело птица, а другачије риба.+ 40 И има небеских+ тела и земаљских тела,+ али другачија је слава+ небеских, а другачија слава земаљских. 41 Другачија је слава сунца,+ другачија слава месеца,+ а другачија слава звезда.+ А и звезда се од звезде разликује по слави.

42 Тако је и ускрсење мртвих.+ Сеје се у распадљивости, а ускрсава у нераспадљивости.+ 43 Сеје се у срамоти,+ а ускрсава у слави.+ Сеје се у слабости,+ а ускрсава у сили.+ 44 Сеје се телесно* тело,+ а ускрсава духовно тело.+ Ако постоји телесно тело, постоји и духовно. 45 Тако је и написано: „Први човек, Адам, постао је жива душа.“+ Последњи Адам постао је дух+ који даје живот.+ 46 Али прво није духовно, него телесно, па онда духовно.+ 47 Први човек потиче са земље и начињен је од земаљског праха,+ а други човек потиче с неба.+ 48 Какав је онај који је начињен од праха,+ такви су и други који су начињени од праха, а какав је онај који је небески,+ такви су и други који су небески.+ 49 И као што носимо обличје+ онога који је начињен од праха, носићемо и обличје+ онога који је небески.

50 Али ово кажем, браћо: Тело и крв не могу наследити Божје краљевство,+ нити распадљивост наслеђује нераспадљивост.+ 51 Ево, говорим вам свету тајну: Нећемо сви заспати смртним сном, али сви ћемо се преобразити,+ 52 у једном тренутку, у трен ока, на звук последње трубе. Јер труба+ ће затрубити и мртви ће ускрснути нераспадљиви, и ми ћемо се преобразити. 53 Јер ово распадљиво мора да се обуче у нераспадљивост+ и ово смртно+ мора да се обуче у бесмртност. 54 А кад се ово распадљиво обуче у нераспадљивост и ово смртно обуче у бесмртност, тада ће се обистинити речи које су написане: „Смрт+ је уништена* заувек.“+ 55 „Смрти, где је твоја победа? Смрти, где је твој жалац?“+ 56 Жалац+ који узрокује смрт је грех, а сила греха лежи у Закону.+ 57 Али хвала Богу што нам даје победу посредством нашег Господа Исуса Христа!+

58 Зато, браћо моја вољена, будите постојани,+ непоколебљиви, увек заокупљени Господовим делом,+ знајући да ваш труд у Господу није узалудан.+