Јов
15 Тада Елифас Теманац рече:
2 „Зар ће мудар човек одговарати знањем испразним као ветар?+
Зар ће стомак свој источним ветром напунити?+
3 Укоравање речима ништа не користи,
И причање само по себи ништа не помаже.
4 А ти обезвређујеш страх пред Богом
И поткопаваш свако размишљање о Богу.
5 Јер преступ твој управља устима твојим,
Изабрао си језик лукавих.
11 Зар ти Божје утехе нису довољне,
Нити блага реч кад ти се каже?
12 Зашто те заноси срце твоје,
Зашто севају очи твоје?
13 Јер дух свој против Бога окрећеш,
Пушташ да речи излазе из уста твојих.
16 А како ли тек гледа на онога ко је одвратан и покварен,+
На човека који неправедност пије као воду!
17 Ја ћу ти рећи. Послушај ме!+
Испричаћу ти оно што сам видео,
И што не крију, што су примили од очева својих.
19 Само је њима земља била дана,
И странац није прошао кроз њу.
20 Све дане своје зли се мучи,
Све године које су насилнику намењене.
24 Невоља и тескоба плаше га,+
Наваљују на њега као краљ за напад спреман.
25 Јер на Бога руку диже,
Изнад Свемоћног жели да се уздигне,+
26 Тврдоглаво* на њега насрће,
С дебелим испупчењима на штитовима својим,
27 На лицу му се дебљина види,
И сало гомила на боковима својим.+
28 Он пребива у градовима који ће уништени бити,
У кућама у којима се више неће живети,
У ономе што је одређено да се у гомиле камења претвори.
31 Нека не верује испразности, заваравајући се,
Јер ће испразност заузврат и добити,
32 Пре него што дође дан његов она ће му бити исплаћена.
Грана његова неће се зеленити.+
33 Биће као винова лоза која одбацује незреле плодове своје,
Као маслина која одбацује цветове своје.