Проповедник

2 Затим сам рекао у свом срцу: „Хајде да искусим ужитке* и видим хоће ли ме то усрећити.“ Али и то је било испразно.

 2 За смех сам рекао: „То је лудост!“

И за ужитке: „Каква је корист од тога?“

3 Решио сам да истражим да ли уживање у вину+ доноси нешто добро, пазећи притом да сачувам мудрост. Чак сам пригрлио безумље. Желео сам да сазнам шта је најбоље да људи раде током свог кратког живота под небом. 4 Учинио сам много тога:+ саградио сам себи куће+ и засадио винограде.+ 5 Направио сам себи вртове и паркове, и засадио у њима разноврсне воћке. 6 Направио сам себи језерца да из њих наводњавам дрвеће које сам засадио. 7 Довео сам слуге и слушкиње,+ и имао сам слуге рођене у мојој кући. Имао сам и много стоке, крупне и ситне,+ више од свих који су пре мене живели у Јерусалиму. 8 Накупио сам себи сребра и злата,+ блага краљева и покрајина.+ Довео сам певаче и певачице, и уживао сам у друштву жене, многих жена*, што је људима велико задовољство. 9 Постао сам већи и моћнији од свих који су пре мене живели у Јерусалиму.+ А мудрост ме није оставила.

10 Нисам себи ускратио ништа што сам пожелео*.+ Свом срцу нисам ускратио ниједно задовољство*, јер се моје срце радовало сваком мом труду, и то ми је била награда за сав труд.+ 11 А кад сам се осврнуо на све што су моје руке учиниле и на сав посао у који сам уложио велики труд,+ увидео сам да је све било испразно, све је било трчање за ветром.+ Ништа од тога није имало праву вредност* под сунцем.+

12 Тада сам решио да проникнем у мудрост, лудост и безумље.+ (Јер шта би могао учинити човек који би дошао после краља? Само оно што је већ учињено.) 13 И увидео сам да је мудрост боља од безумља,+ исто као што је светлост боља од таме.

14 Мудар јасно види*,+ а безумник лута у тами.+ Схватио сам и то да обојицу чека исти крај.+ 15 Тада сам рекао у свом срцу: „Оно што ће задесити безумника, задесиће и мене.“+ Шта онда имам од тога што сам стекао толику мудрост? И рекао сам себи: „И то је испразно.“ 16 Јер нико се неће довека сећати ни мудрог човека ни безумника.+ У данима који долазе, свако ће бити заборављен. А како ће умрети мудар човек? Исто као и безумник.+

17 И омрзао ми је живот,+ јер ми се све што се ради под сунцем чинило мучним – све је испразно,+ све је трчање за ветром.+ 18 Омрзло ми је све за шта сам се трудио под сунцем+ јер то морам оставити човеку који ће доћи после мене.+ 19 А ко зна да ли ће он бити мудар или луд?+ Ипак, он ће постати господар свега што сам с великим трудом и мудрошћу стекао под сунцем. И то је испразно. 20 Зато сам почео да очајавам у срцу због свега за шта сам напорно радио под сунцем. 21 Јер неко марљиво ради с мудрошћу, знањем и вештинама, али све што стекне мора да остави другом човеку, који се није трудио око тога.+ И то је испразност и велика несрећа*.

22 Шта човек има од свег свог труда и од решености* да марљиво ради под сунцем?+ 23 Јер све дане његовог живота посао му задаје бол и бригу,+ а његово срце нема мира ни ноћу.+ И то је испразно.

24 За човека нема ничег бољег него да једе и пије и да ужива у свом раду*.+ Схватио сам да и то долази из руке правог Бога.+ 25 Јер ко има богатију трпезу од мене?+

26 Човеку који му је по вољи прави Бог даје мудрост, знање и радост,+ а грешнику даје да сабира и сакупља за онога који је по вољи правом Богу.+ И то је испразно, и то је трчање за ветром.