2. Коринћанима

2 Зато сам одлучио да вас не ражалостим кад поново дођем код вас. 2 Јер ако ја вас ражалостим, ко ће онда мене развеселити? Зар они које сам ја ражалостио? 3 Оно што сам вам написао, написао сам зато да се не бих, кад дођем, ражалостио због оних због којих би требало да се радујем. Јер сам уверен да оно што радује мене радује и све вас. 4 Јер сам вам писао с великом бригом и тескобом у срцу, уз много суза, не да бисте се ражалостили,+ него да бисте знали колико велику љубав осећам према вама.

5 А ако ме је неко ражалостио,+ није ражалостио мене, него у неку руку – не желим да претерујем – све вас. 6 Таквом човеку је довољно што га је укорила већина. 7 Зато му радије опростите и утешите га,+ да га не би сломила превелика жалост.+ 8 Стога вас молим, покажите му да га волите.+ 9 Зато вам и пишем, да утврдим да ли сте послушни у свему. 10 Коме ви нешто опростите, њему и ја опраштам. А ако сам ја некоме нешто опростио, учинио сам то због вас пред Христом, 11 да нас Сатана не би преварио*,+ јер нам његове намере* нису непознате.+

12 Кад сам дошао у Троаду+ да објавим добру вест о Христу, тамо ми се пружила добра прилика* да служим Господу. 13 Али нисам имао мира* јер нисам нашао свог брата Тита.+ Зато сам се опростио с браћом и отишао у Македонију.+

14 Али хвала Богу, који нас увек води у победничкој поворци са Христом и који преко нас свуда шири мирис знања о себи! 15 Јер док објављујемо Христа, ми смо Богу пријатан мирис, који осећају и они што су на путу спасења и они што су на путу у пропаст. 16 Онима који пропадају то је мирис смрти који води у смрт,+ а онима који се спасавају то је мирис живота који води у живот. А ко је способан за такву службу? 17 Ми, јер нисмо као многи који тргују Божјом речју,+ него искрено говоримо – као послати од Бога, пред Божјим очима и у јединству са Христом.