Песма над песмама
Убрао сам своју смирну и своје мирисно биље.+
Јео сам своје саће и свој мед,
пио сам своје вино и своје млеко.“+
„Једите, драги пријатељи!
Пијте и опијте се љубављу!“+
2 „Ја спавам, али моје срце је будно.+
Чујем како мој драги куца.
’Отвори ми, сестро моја, вољена моја,
голубице моја, ти што немаш мане!
Јер глава ми је мокра од росе,
увојци су ми пуни ноћне росе.‘+
3 Скинула сам своју хаљину,
зар да је поново облачим?
Опрала сам ноге,
зар да их опет испрљам?
4 Мој драги је повукао руку из отвора на вратима,
и срце ми је устрептало за њим.
5 Устала сам да отворим свом драгом,
а с руку ми је капала смирна,
с прстију ми се сливала смирна
на ручицу од резе.
6 Отворила сам свом драгом,
али он је већ отишао, нестао је.
Клонула сам кад је отишао.*
Тражила сам га, али га нисам нашла.+
Звала сам га, али се није одазвао.
7 Наишла сам на стражаре који обилазе град.
Тукли су ме, ранили су ме.
Стражари са зидина стргнули су ми огртач*.
8 Заклињем вас, кћери јерусалимске,
ако нађете мог драгог,
реците му да болујем од љубави.“
9 „По чему је твој драги бољи од других,
најлепша међу женама?
По чему је твој драги бољи од других,
па нас тако заклињеш?“
10 „Мој драги сав блиста и румен је,
истиче се међу десет хиљада.
11 Глава му је злато, чисто злато.
Увојци су му попут палминих листова на ветру*,
црни као гавран.
Усне су му љиљани с којих капље смирна.+
14 Прсти на рукама су му од злата, окићени хризолитом.
Стомак му је углачана слоновача, прекривена сафирима.
15 Ноге су му мермерни стубови на постољима од чистог злата.
Леп је као Ливан, висок је као кедар.+
Такав је мој драги, такав је мој вољени, кћери јерусалимске.“