Поновљени закони

(ПЕТА МОЈСИЈЕВА КЊИГА)

1 Ово су речи које је Мојсије упутио целом израелском народу у пустињи код Јордана, у пустим равницама насупрот Суфу, између Фарана, Тофола, Лавана, Асирота и Дизава. 2 (Од Хорива до Кадис-Варне+ има 11 дана хода ако се иде преко горе Сир.) 3 Првог дана једанаестог месеца четрдесете године,+ Мојсије је пренео Израелцима* све што му је Јехова заповедио да им каже. 4 То је било након што је поразио аморејског краља Сиона,+ који је живео у Есевону, и након што је у Едраину поразио васанског краља Ога,+ који је живео у Астароту*.+ 5 На подручју код Јордана, у моавској земљи, Мојсије је почео да објашњава Закон.+ Он је рекао:

6 „Јехова, наш Бог, рекао нам је на Хориву: ’Доста сте живели у овим брдима.+ 7 Спремите се и пођите у брдовити крај у ком живе Амореји+ и у околна подручја: у Араву,+ у брда, у Шефелу, у Негев и у приобално подручје.+ Идите у земљу Хананаца и на Ливан*,+ и све до велике реке Еуфрат.+ 8 Дајем вам целу ту земљу. Идите и заузмите земљу за коју се Јехова заклео вашим прецима, Аврахаму, Исаку+ и Јакову,+ да ће је дати њима и њиховом потомству.‘+

9 „Тада сам вам рекао: ’Ја не могу да вас водим сам, то ми је превелик терет.+ 10 Јехова, ваш Бог, умножио вас је тако да вас данас има много као звезда на небу.+ 11 Нека вас Јехова, Бог ваших предака, умножи+ још хиљаду пута и нека вас благослови као што вам је обећао.+ 12 Али како да вас ја сам носим и решавам ваше препирке? Како да сам носим то бреме и тај терет?+ 13 Изаберите из својих племена мудре, разборите и искусне људе, а ја ћу их поставити да вам буду поглавари.‘+ 14 А ви сте ми одговорили: ’Добро је то што си нам рекао.‘ 15 Тако сам поглаваре из ваших племена, мудре и искусне људе, поставио да вас предводе – да буду поглавари над 1 000 људи, поглавари над 100 људи, поглавари над 50 људи, поглавари над 10 људи и управитељи у вашим племенима.+

16 „Тада сам заповедио вашим судијама: ’Кад будете решавали неки спор у народу, судите праведно,+ било да се ради о спору између два Израелца или о спору између Израелца и досељеника.+ 17 Кад судите, немојте бити пристрасни.+ Саслушајте малог као и великог.+ Не бојте се људи,+ јер судите у Божје име*.+ Ако вам је неки спор претежак, изнесите га пред мене да га саслушам.‘+ 18 И тако сам вам тада рекао све што треба да чините.

19 „Онда смо кренули од Хорива и прошли сву ону велику и застрашујућу пустињу+ коју сте видели. Ишли смо путем према брдовитом крају у ком живе Амореји,+ као што нам је Јехова, наш Бог, заповедио. На крају смо стигли у Кадис-Варну.+ 20 Тада сам вам рекао: ’Дошли сте у брдовити крај у ком живе Амореји, у подручје које нам даје Јехова, наш Бог. 21 Јехова, ваш Бог, предао вам је ту земљу. Идите и заузмите је, као што вам је рекао Јехова, Бог ваших предака.+ Не бојте се и не плашите се.‘

22 „Али ви сте сви дошли код мене и рекли: ’Пошаљимо пред собом људе да извиде земљу и да нас известе којим путем да идемо и какви су градови у које ћемо доћи.‘+ 23 Тај предлог ми се свидео, па сам изабрао 12 људи, по једног из сваког племена.+ 24 Они су кренули на пут и отишли у брда,+ па су стигли до долине* Ескол и извиђали тај крај. 25 Узели су плодове те земље и донели нам их. Јавили су нам: ’Земља коју нам даје Јехова, наш Бог, веома је добра.‘+ 26 Али ви нисте хтели да идете у ту земљу, него сте се побунили против заповести Јехове, свог Бога.+ 27 Гунђали сте у својим шаторима, говорећи: ’Јехова нас мрзи и зато нас је извео из Египта да нас преда у руке Аморејима, да нас истребе. 28 Куда то идемо? Наша браћа су нам улила страх у срце*,+ говорећи: „Ти људи су снажнији и виши од нас, градови су им велики и зидине им сежу до неба,+ а тамо смо видели и Енакове потомке.“ ‘+

29 „Ја сам вам рекао: ’Не плашите се! Не бојте их се!+ 30 Јехова, ваш Бог, ићи ће пред вама и бориће се за вас+ као што сте видели да је чинио у Египту.+ 31 И у пустињи сте видели како вас је Јехова, ваш Бог, носио као што човек носи свог сина, куд год сте ишли док нисте стигли до овог места.‘ 32 Али упркос свему томе нисте веровали Јехови, свом Богу,+ 33 који је ишао пред вама да вам нађе место за логор. Ноћу је ишао пред вама у ватри, а дању у облаку, да би вам показао пут којим треба да идете.+

34 „Све то време Јехова је слушао шта сте говорили, па се разгневио и заклео се:+ 35 ’Нико од овог злог нараштаја неће видети добру земљу за коју сам се заклео да ћу је дати вашим очевима.+ 36 Видеће је само Јефонијин син Халев. Њему и његовим потомцима даћу земљу којом је ишао, јер је он свим срцем* био послушан Јехови.+ 37 (Због вас се Јехова и на мене разгневио и рекао ми: ’Ни ти нећеш ући у ту земљу.+ 38 Твој слуга Исус, Навинов син,+ ући ће у њу.‘+ Ојачај га*,+ јер ће под његовим вођством Израелци наследити ту земљу.) 39 Ваша деца за коју сте рекли да ће постати плен+ – ваши синови који данас не знају шта је добро, а шта зло – ући ће у њу и њима ћу је дати у посед.+ 40 А ви се окрените и пођите у пустињу путем према Црвеном мору.‘+

41 „На то сте ми ви одговорили: ’Згрешили смо Јехови. Поћи ћемо тамо и борићемо се, као што нам је заповедио Јехова, наш Бог!‘ Сви сте припасали своје оружје и мислили сте да ће бити лако доћи у брда и освојити тај крај.+ 42 Али Јехова ми је рекао: ’Кажи им: „Немојте ићи тамо да се борите, јер ја нећу бити с вама.+ Ако будете ишли, ваши непријатељи ће вас поразити.“ ‘ 43 И ја сам вам говорио, али ви нисте слушали. Побунили сте се против Јеховине заповести и у својој дрскости кренули сте у брда. 44 Али Амореји који су живели у тим брдима изашли су пред вас као рој пчела, па су вас гонили и растерали све до Орме, на подручју Сира. 45 А онда сте се вратили и плакали пред Јеховом, али Јехова вас није слушао нити је обратио пажњу на вас. 46 Зато сте тако дуго остали у Кадису.