Проповедник
3 Све има своје време,
све што се чини под небом има своје време:
2 време кад се рађа и време кад се умире,
време кад се сади и време кад се чупа посађено,
3 време кад се убија и време кад се лечи,
време кад се руши и време кад се гради,
4 време кад се плаче и време кад се смеје,
време кад се тугује и време кад се игра,
5 време кад се уклања* камење и време кад се сакупља камење,
време кад се грли и време кад се не грли,
6 време кад се тражи и време кад се мири с губитком,
време кад се чува и време кад се одбацује,
7 време кад се цепа+ и време кад се зашива,
време кад се ћути+ и време кад се говори,+
8 време кад се воли и време кад се мрзи,+
време за рат и време за мир.
9 Какву корист онај ко ради има од свег свог труда?+ 10 Посматрао сам посао који је Бог дао људима да се њиме баве. 11 Све је учинио лепо* и у право време.+ Чак је људима у срце усадио свест о вечности. Па ипак, они никад неће у потпуности* докучити дела која прави Бог чини.
12 Закључио сам да за њих нема ничег бољег него да се радују и да чине добро докле год су живи,+ 13 и да сваки човек треба да једе и пије и ужива у добру од свег свог труда. То је дар од Бога.+
14 Схватио сам да ће све што прави Бог чини трајати заувек. Томе се ништа не може додати нити се ишта може одузети. Прави Бог то чини да би га се људи бојали.+
15 Оно што се сада догађа, већ се догађало, и оно што долази, већ је и раније било.+ Али прави Бог оствариће оно за чим људи теже*.
16 Видео сам под сунцем и ово: тамо где треба да буде правда влада зло и где треба да буде праведност влада злоба.+ 17 Рекао сам у свом срцу: „Прави Бог ће судити и праведнима и злима,+ јер код њега свака ствар и свако дело има своје време.“
18 Рекао сам у свом срцу и то да прави Бог искушава људе како би увидели да су попут животиња, 19 јер какав је крај људима, такав је крај и животињама – свима је исти крај.+ Како умиру они, тако умиру и оне. Сви имају исти дух,+ тако да човек није бољи од животиње, јер је све испразно. 20 Сви иду на исто место.+ Сви су створени од праха+ и сви се враћају у прах.+ 21 Ко зна да ли дух људи одлази горе и да ли дух животиња одлази доле, у земљу?+ 22 И схватио сам да за човека нема ничег бољег него да ужива у свом раду,+ зато што му је то награда. Јер ко може да му покаже шта ће бити кад њега више не буде?+