Поновљени закони

2 „Затим смо пошли у пустињу путем према Црвеном мору, као што ми је Јехова рекао,+ и дуго смо ишли око горе Сир. 2 На крају ми је Јехова рекао: 3 ’Доста сте ишли око ове горе. Сада крените на север. 4 Овако заповеди народу: „Проћи ћете уз границу Сира,+ подручја на ком живе ваша браћа, Исавови потомци.+ Они ће вас се бојати,+ али и ви добро пазите. 5 Не почињите борбу с њима*, јер вам нећу дати ни стопу њихове земље. Гору Сир дао сам Исаву у посед.+ 6 Платите им новцем храну коју будете јели и воду коју будете пили.+ 7 Јехова, ваш Бог, благословио вас је у свему што сте чинили. Он је бдео над вама док сте путовали кроз ову велику пустињу. Ових 40 година Јехова, ваш Бог, био је с вама. Ништа вам није недостајало.“ ‘+ 8 Тако смо прошли поред своје браће, Исавових потомака,+ који живе у Сиру. Нисмо ишли путем који води у Араву, Елат и Есион-Гевер.+

„Затим смо пошли путем преко моавске пустиње.+ 9 Јехова ми је рекао: ’Немојте почињати борбу с Моавцима и немојте ратовати против њих, јер вам од њихове земље нећу ништа дати. Ар сам дао Лотовим потомцима у посед.+ 10 (Раније су ту живели Емеји,+ моћан и бројан народ високог раста као Енакими. 11 И Рефаими+ су изгледали као Енакими.+ Моавци су их звали Емеји. 12 У Сиру су раније живели Хореји,+ али су их Исавови потомци поразили и истребили па су се населили на њиховој земљи.+ Израелци ће учинити исто са земљом која им припада, коју ће им Јехова дати.) 13 А сада се спремите и пређите долину* Заред.‘ И тако смо прешли долину Заред.+ 14 Откад смо отишли из Кадис-Варне па док нисмо прешли долину Заред прошло је 38 година. До тада је у народу помро цео нараштај мушкараца способних за рат, као што им се Јехова заклео.+ 15 Јеховина рука је била против њих све док нису помрли и нестали из логора.+

16 „Кад су у народу помрли сви мушкарци способни за рат,+ 17 Јехова ми је рекао: 18 ’Данас ћете прећи подручје Моава, то јест Ар. 19 Кад се будете приближили Амонцима, немојте их нападати ни изазивати, јер вам од њихове земље нећу ништа дати. Ту земљу сам дао Лотовим потомцима у посед.+ 20 (И за њу се сматрало да је земља Рефаима.+ Раније су у њој живели Рефаими, а Амонци су их звали Замзуми. 21 Био је то народ моћан, бројан и високог раста као Енакими.+ Јехова је помогао Амонцима да их истребе и они су се населили на њиховој земљи. 22 То је учинио и за Исавове потомке, који живе у Сиру,+ кад им је помогао да истребе Хореје+ како би заузели њихову земљу и населили се на њој. Они тамо живе и дан-данас. 23 А Авеји су живели у местима на подручју Газе+ све док их Кафтореји,+ који су дошли с Кафтора*, нису истребили и населили се на њиховој земљи.)

24 „’Сада крените и пређите долину* Арнон.+ Дајем вам у руке аморејског краља Сиона,+ који влада у Есевону. Почните да освајате његову земљу и ратујте с њим. 25 Од данас ћу почети да ширим страх и трепет од вас међу народима под целим небом. Кад чују за вас, узнемириће се и дрхтаће од страха*.‘+

26 „Затим сам из пустиње Кедимот+ послао гласнике есевонском краљу Сиону с мирољубивом поруком:+ 27 ’Пусти нас да прођемо кроз твоју земљу. Ићи ћемо главним путем и нећемо скретати ни десно ни лево.+ 28 Платићемо ти новцем храну коју будемо јели и воду коју будемо пили. Само нас пусти да прођемо пешице, 29 као што су нас пустили Исавови потомци који живе у Сиру и Моавци који живе у Ару. Тада ћемо прећи Јордан и ући у земљу коју нам даје Јехова, наш Бог.‘ 30 Али есевонски краљ Сион није хтео да нас пусти да прођемо кроз његову земљу, јер је Јехова, наш Бог*, допустио да он* постане тврдоглав+ и да му срце отврдне, да би га предао вама у руке. Тако је и било.+

31 „Тада ми је Јехова рекао: ’Предајем вам Сиона и његову земљу. Почните да је заузимате.‘+ 32 Кад је Сион са свом својом војском изашао пред нас да би се сукобио с нама код Јасе,+ 33 Јехова, наш Бог, предао нам га је у руке, тако да смо поразили њега, његове синове и сву његову војску. 34 Тада смо освојили и уништили све његове градове, и побили смо мушкарце, жене и децу у њима. Никог нисмо поштедели.+ 35 За себе смо задржали само стоку и плен из градова које смо освојили. 36 Од Ароира,+ који се налази на рубу долине Арнон (и од града који је у тој долини), па све до Галада није било града који нисмо могли да освојимо. Јехова, наш Бог, предао нам је све те градове у руке.+ 37 Нисмо се приближили једино амонској земљи,+ ниједном делу те земље уз долину* Јавок,+ ни градовима у брдима, нити било ком другом месту којем нам је Јехова, наш Бог, забранио да приђемо.