Друга Самуилова

13 Давидов син Авесалом имао је лепу сестру која се звала Тамара.+ У њу се заљубио Давидов син Амнон.+ 2 То је толико мучило Амнона да се скоро разболео због своје сестре Тамаре, јер је она била девица и изгледало му је немогуће да учини с њом оно што је желео. 3 Амнон је имао пријатеља који се звао Јонадав+ и који је био син Давидовог брата Саме.+ Јонадав је био веома лукав човек. 4 Он га је питао: „Због чега си сваког јутра тако потиштен, краљев сине? Зашто ми не кажеш?“ Амнон му је одговорио: „Заљубљен сам у Тамару, сестру+ свог брата Авесалома.“ 5 А Јонадав му је рекао: „Лези у кревет и прави се да си болестан. Када твој отац дође да те посети, ти му кажи: ’Молим те, нека дође моја сестра Тамара и нека ми да нешто за јело. Ако она преда мном припреми јело* и донесе ми га, онда ћу јести.‘ “

6 Тако је Амнон легао и правио се да је болестан. Када је краљ дошао да га посети, Амнон му је рекао: „Молим те, нека дође моја сестра Тамара и преда мном испече два пецива* и донесе ми их, па ћу онда јести.“ 7 Тада је Давид послао гласнике код Тамаре кући и поручио јој: „Молим те, иди у кућу свог брата Амнона и припреми му јело.“ 8 Тамара је отишла у кућу свог брата Амнона, који је лежао у кревету. Умесила је тесто и пред њим је направила пецива и испекла их. 9 Онда је узела тепсију и ставила је пред њега, али Амнон није хтео да једе, већ је рекао: „Нека сви изађу напоље!“ И сви су изашли.

10 Тада је Амнон рекао Тамари: „Донеси ми јело у моју собу и дај ми да једем.“ Тамара је узела пецива која је направила и однела их свом брату Амнону у собу. 11 Када му је принела пецива, он ју је зграбио и рекао јој: „Дођи, спавај са мном, сестро моја!“ 12 Али она му је одговорила: „Немој, брате мој! Немој ме осрамотити, јер се тако не ради у Израелу!+ Не чини то срамно дело!+ 13 Како бих могла да живим с таквом срамотом? А тебе би у Израелу сматрали нечасним човеком. Молим те, разговарај с краљем. Он неће одбити да ме да теби за жену.“ 14 Али он није хтео да је послуша, већ ју је савладао, силовао је и тако је осрамотио. 15 Тада је Амнон осетио велику мржњу према њој и та мржња је била већа од љубави коју је раније осећао према њој. Зато јој је рекао: „Устани, одлази!“ 16 Она му је на то рекла: „Немој, брате мој! Ако ме сада отераш, биће то веће зло од оног које си ми већ учинио!“ Али он није хтео да је послуша.

17 Тада је позвао свог слугу и заповедио му: „Води ову жену напоље и закључај врата за њом!“ 18 (Она је на себи имала посебну* хаљину, јер су такву одећу носиле краљеве ћерке које су биле девице.) Његов слуга ју је извео напоље и закључао врата за њом. 19 Тамара се посула пепелом по глави+ и раздерала лепу хаљину коју је имала на себи. Покрила је главу рукама и отишла плачући на сав глас.

20 Њен брат Авесалом+ упитао ју је: „Да није твој брат Амнон био с тобом? Не говори о томе никоме, сестро моја. Он ти је брат.+ Немој размишљати о томе.“ Тако је Тамара остала у кући свог брата Авесалома и живела повученим животом. 21 Када је краљ Давид чуо шта се догодило, веома се разгневио.+ Али није желео да повреди свог сина Амнона, јер га је волео зато што му је био првенац. 22 Авесалом није разговарао са Амноном, ни ружно ни лепо, јер је замрзео+ Амнона зато што је осрамотио његову сестру Тамару.+

23 После две године Авесалом је стригао овце у Вал-Асору, близу Јефрема,+ и позвао је све краљеве синове на гозбу.+ 24 Авесалом је дошао код краља и рекао му: „Твој слуга стриже овце. Молим те, нека краљ и његове слуге пођу са мном.“ 25 Али краљ је одговорио Авесалому: „Не, сине. Ако сви дођемо, бићемо ти на терету.“ Авесалом га је наговарао, али краљ није пристао да иде, већ га је благословио. 26 Тада је Авесалом рекао: „Ако нећеш ти да идеш, молим те, пусти барем да мој брат Амнон пође с нама.“+ А краљ га је упитао: „Зашто да он пође с тобом?“ 27 Али пошто је Авесалом наваљивао, на крају је краљ пустио с њим Амнона и све своје синове.

28 Тада је Авесалом заповедио својим слугама: „Слушајте! Када се Амнону срце развесели од вина, ја ћу вам казати: ’Убијте Амнона!‘ Тада га убијте. Не бојте се, јер вам ја тако заповедам. Будите јаки и храбри.“ 29 Авесаломове слуге убиле су Амнона, као што им је Авесалом заповедио. Тада су сви остали краљеви синови устали, узјахали своје мазге и побегли. 30 Док су они још били на путу, до Давида је стигла вест: „Авесалом је побио све краљеве синове, ниједан није преживео.“ 31 Тада је краљ устао, раздерао своју одећу и легао на под, а све његове слуге су стајале око њега раздеране одеће.

32 Али Јонадав,+ син Давидовог брата Саме,+ рекао је: „Нека мој господар не мисли да су побијени сви краљеви синови, јер је погинуо само Амнон.+ Авесалом је тако наредио, јер је то решио+ још оног дана када је Амнон осрамотио његову сестру+ Тамару.+ 33 Зато нека сада мој господар, краљ, не обраћа пажњу на* вест да су погинули сви краљеви синови. Погинуо је само Амнон.“

34 Авесалом је у међувремену побегао.+ Касније је један стражар угледао мноштво људи како долази путем који је ишао обронцима горе. 35 Тада је Јонадав+ рекао краљу: „Ево, долазе краљеви синови, баш као што је рекао твој слуга.“ 36 Тек што је он то изговорио, ушли су краљеви синови, плачући на сав глас. Краљ и све његове слуге су такође горко плакали. 37 Авесалом је побегао и отишао код Амијудовог сина Талмаја,+ краља Гесура. Давид је данима туговао због смрти свог сина. 38 Тако је Авесалом побегао у Гесур+ и остао тамо три године.

39 На крају је Давид пожелео да оде код Авесалома, јер се помирио с тим да Амнона више нема*.