1. Коринћанима

15 Подсећам вас, браћо, на добру вест коју сам вам објавио,+ коју сте прихватили и коју заступате. 2 Такође се и спасавате по тој доброј вести коју сте чули од мене, ако се чврсто држите ње. Иначе сте узалуд постали верници.

3 А пренео сам вам најважније поуке, које сам и сам примио, наиме да је Христ умро за наше грехе, као што пише у Писму,+ 4 да је био сахрањен+ и да је ускрснуо+ трећег дана,+ као што пише у Писму,+ 5 и да се појавио Кифи*,+ а затим дванаесторици апостола.+ 6 Затим се појавио пред више од 500 браће истовремено.+ Већина њих је још жива, а неки су помрли*. 7 Затим се појавио Јакову,+ а онда свим апостолима.+ 8 А последњем од свих појавио се и мени,+ због чега сам као дете које се пре времена родило.

9 Јер ја сам најмањи међу апостолима и нисам достојан да се назовем апостолом, јер сам прогонио Божју скупштину.+ 10 Али захваљујући Божјој незаслуженој доброти, ја сам то што јесам. И незаслужена доброта коју ми је показао није била узалудна, јер сам се трудио више од свих њих. Ипак, за то нисам заслужан ја, него Божја незаслужена доброта коју сам примио. 11 Дакле, о томе проповедамо – био то ја или они – и тако сте поверовали.

12 А ако се проповеда да је Христ ускрснуо из мртвих,+ како то да неки међу вама кажу да нема ускрсења мртвих? 13 Јер ако нема ускрсења мртвих, онда ни Христ није ускрснуо. 14 А ако Христ није ускрснуо, наше проповедање је заиста узалудно и наша вера је узалудна. 15 А онда и лажно сведочимо о Богу+ говорећи да је ускрснуо Христа,+ кога није ускрснуо ако мртви не ускрсавају. 16 Јер ако мртви не ускрсавају, ни Христ није ускрснуо. 17 А ако Христ није ускрснуо, ваша вера је узалудна – још сте у својим гресима.+ 18 Онда су заувек изгубљени и они који су умрли у Христу.+ 19 Ако се само у овом животу уздамо* у Христа, од свих људи нас треба највише жалити.

20 Али чињеница је да је Христ ускрснуо из мртвих, он је први ускрснуо* од оних који су умрли.+ 21 Пошто је смрт дошла посредством човека,+ и ускрсење мртвих долази посредством човека.+ 22 Јер као што у Адаму сви умиру,+ тако ће и у Христу сви оживети.+ 23 Али свако по реду: прво* Христ,+ а затим, за време његове присутности, они који су Христови.+ 24 На крају ће он, кад уништи сваку управу и сваку власт и силу, предати Краљевство свом Богу и Оцу.+ 25 Јер он треба да влада као краљ све док Бог не положи све непријатеље под његове ноге.+ 26 А последњи непријатељ који ће бити уништен јесте смрт.+ 27 Јер Бог је „све подложио под његове ноге“.+ А кад каже да је све подложено,+ јасно је да се то не односи на онога који му је све подложио.+ 28 А након што му све буде подложено, тада ће се и сам Син подложити ономе који му је све подложио,+ да Бог буде све свима.+

29 Ако није тако, чему се могу надати они који се крштавају да буду мртви?+ Ако мртви не ускрсавају, зашто се онда они крштавају да буду мртви? 30 И зашто се ми стално излажемо опасности?+ 31 Истину говорим пред вама, браћо, вама који ми доносите радост у Христу Исусу, нашем Господу – сваког дана се суочавам са смрћу. 32 Ако сам се, као и други људи*, борио са зверима у Ефесу,+ каква ми је корист од тога? Ако мртви не ускрсавају, „једимо и пијмо, јер ћемо сутра умрети“.+ 33 Не заваравајте се! Лоше друштво квари добре навике*.+ 34 Уразумите се, чините оно што је исправно и не грешите, јер неки не познају Бога. Говорим вам то да бисте се постидели.

35 Али неко ће рећи: „Како ће мртви ускрснути? И какво ће тело имати?“+ 36 Безумниче! Оно што сејеш неће оживети ако најпре не умре. 37 И кад сејеш, не сејеш биљку* која је већ израсла, него голо зрно, на пример, пшенице или нечег другог. 38 А Бог даје да оно расте како он жели и свако семе је другачије кад израсте. 39 Није свако тело исто: другачије је људско тело, другачије је тело стоке, другачије је тело птица, а другачије риба. 40 И духовна* бића имају тело+ и земаљска бића имају тело,+ али другачија је слава духовних, а другачија слава земаљских. 41 Другачија је слава сунца, другачија слава месеца,+ а другачија слава звезда. А и звезда се од звезде разликује по слави.

42 Тако је и са ускрсењем мртвих. Сеје се распадљиво тело, а ускрсава нераспадљиво.+ 43 Сеје се у срамоти, а ускрсава у слави.+ Сеје се у слабости, а ускрсава у сили.+ 44 Сеје се људско* тело, а ускрсава духовно тело. Ако постоји људско тело, постоји и духовно. 45 Тако је и написано: „Први човек, Адам, постао је живо биће*.“+ Последњи Адам постао је дух који даје живот.+ 46 Али духовно није било прво. Прво је било телесно, па тек онда духовно. 47 Први човек потиче са земље и начињен је од праха,+ а други човек потиче с неба.+ 48 Какав је онај који је начињен од праха, такви су и други који су начињени од праха, а какав је онај који је дошао с неба, такви су и други који су небески.+ 49 И као што смо слични ономе који је начињен од праха,+ тако ћемо бити слични ономе који је дошао с неба.+

50 Али кажем вам, браћо, да тело и крв не могу наследити Божје Краљевство, нити оно што је распадљиво наслеђује оно што је нераспадљиво. 51 Ево, говорим вам свету тајну: нећемо сви спавати смртним сном, али сви ћемо се преобразити,+ 52 у једном тренутку, у трен ока, на звук последње трубе. Јер труба ће се огласити+ и мртви ће ускрснути нераспадљиви, и ми ћемо се преобразити. 53 Јер ово распадљиво мора да постане нераспадљиво+ и ово смртно мора да постане бесмртно.+ 54 А кад ово распадљиво постане нераспадљиво и ово смртно постане бесмртно, тада ће се обистинити оно што је написано: „Смрт је уништена* заувек.“+ 55 „Смрти, где је твоја победа? Смрти, где је твоја жаока?“+ 56 Жаока која узрокује смрт је грех,+ а сила греха лежи у Закону*.+ 57 Али хвала Богу јер нам даје победу посредством нашег Господа Исуса Христа!+

58 Зато, моја вољена браћо, будите постојани,+ непоколебљиви, увек заокупљени+ Господовим делом*, знајући да ваш труд у Господу није узалудан.+