Пословице
8 Зар мудрост не зове?
Зар разборитост не пушта свој глас?+
6 Слушајте, јер говорим о ономе што је најважније,
моје усне говоре о ономе што је исправно.
7 Јер моја уста благо говоре истину,
а зло је одвратно мојим уснама.
8 Говорим само оно што је праведно.
Ништа изопачено ни искварено не излази из мојих уста.
9 Све моје речи су јасне разборитима
и исправне онима који су стекли знање.
10 Прихватите моју поуку* радије него сребро
и знање радије него најбоље злато.+
11 Јер мудрост је боља од драгог камења*
и никакве драгоцености не могу се поредити с њом.
13 Бојати се Јехове* значи мрзети зло.+
Ја мрзим самоузвисивање и понос,+ зао пут и изопачен говор.+
16 Уз моју помоћ кнезови спроводе власт
и великаши праведно суде.
20 Ја корачам стазом праведности,
посред путева правде.
21 Онима који ме воле дајем истинско богатство
и пуним њихове ризнице.
22 Јехова ме је створио, ја сам почетак његовог стваралачког пута,+
најраније од његових давних дела.+
23 Постављена сам на узвишен положај још у давној прошлости*,+
на почетку, још пре него што је земља настала.+
25 Рођена сам пре него што су горе утемељене,
пре него што су брда настала,
26 кад још није начинио земљу, ни поља,
ни први грумен тла.
27 Кад је постављао небо,+ била сам ту.
Кад је исцртао границу* између неба и океана,+
28 кад је у висинама учвршћивао облаке,
кад је утврђивао изворе океана,
29 кад је мору одредио границе
које његове воде не смеју прећи,+
кад је утврдио темеље земљи,
дан за даном била сам му нарочита радост+
и веселила сам се пред њим све време,+
31 радовала сам се земљи коју је створио да се на њој живи,
а посебна радост су ми били људи*.
32 Послушајте ме, синови моји,
јер срећни су они који се држе мојих путева.